Дело

251 •ЈАКА КАО СМГТ Ала се иати, по кашто, абог те грубе н несхватљиве силе што пма облнк каквога лпца на срце човичије! Оливје Бертен опучп одати; ноћјепадала; пећ му се угасила. Хладноћа споља продирала је кроз окна. Он оида леже у постељу н настави да сања и да се мучи до самога дана. Устао је врло рано, пезнајући зашто, нн шта да ради, узнемирених живаца, неодлучан као ветрушка па слабоме ветру. Тражећи какво разонођење за свој д.ух, какво занимање за своје тело, он се сети да се баш тога дана неколико чланова из његова клуба окуиљало, сваке недеље, у Маварском купатилу, у коме су доручковали после трљања. Он се брзо обуче, надајућп се да ће га пара и туш умпрпти, н нзађе. Тек што је нзашао, јака га хладноћа обузе, она прва хладпоћа првога мраза који, само за једну ноћ, ништи последње остатке лета. Булеварима надала је густа киша широкога жутога лишћа које је падало са сувим, нечујним шумом. Опо је надало, докле се оком могло сагледати, широм нространих авлија нзмеђу лица кућњих, као да су све петељке отсечене са грана оштрицом танког леденог ножа. Друм и тротоари билн су већ њиме пос.ути, и личили су, за неколико часова, на шумске алеје у почетку зиме. Све ово опало лншће шуштало је под ногама и скупљало се, час ио, у лаке таласе иод дахом ветра. То је био један од оних пролазних дана који су крај једног годишњег доба н почетак другог, којп имају нарочиту лепоту или нарочиту сету, сету ропца или лепоту сокова који се рађају. Г1ри нрелазу нреко прага турскога купатила, на номисао на топлоту која ће прожети његово месо, после овога пролаза кроз ладан ваздух улица, задрхта тужно? срце Оливијеово од задовољства. Он се свуче брзо, огрну око себе танку кецељу за купање коју му прузфт купалншнн момак и ишчезе иза опшивених врата која се пред њим отворише. Топао дах, притискујући, који као даједолазно из неког далеког огњишта, зауставн му дисање кад је нрелазио једну маварску галерију осветљену са две источњачке светпљке. Тада један црнац гргураве косе, опасан само једнпм појасом, сјзјнога груднога коша, развијеннх удова, изађе преда њ' да отвори врата која су била на другој странп п Бертрен уђе у велпку собу за парење, округлу, уздигнуту, ћутљиву, скоро мистпчну као какав храм. Светлост .је падала одозго кроз куполу, п кроз-