Дело

Д Е Л 0 2,У> прорезе, са разнобојиим стаклетом. у огромиу кружиу иопломаоу салу, са зидовнма украшеним фајансима у аранскоме стилу. Лзуди разиога доба, готово наги, одалн су лагано, озбнљним кораком, не говора1ш; другн су седелп на мермерннм клупама, прекрштених руку; некп су лагано ћаскалн. Загрејан ваздух ,ј(* засопљпвао чим се у1)с. Г)Ило је ту, у овоме ватреноме п украшеноме кругу, у коме се загревало тело људско, којпм су иролазшш црнци н маварн — трлншп бакарних бутнпа, нечега антнчког н тајанственог. Прво лице, које је оиазио слнкар бпо је Граф Ланда. Он је одао као какав римскп борац, поносећп се својпм развнјенпм груднма п огромним рукама иреко љих нрекрштеним. Навнкао на собу за иареље, он је мислио да је у овој као па позорннци какав омнљенн глумац, онје пресуђивао каО вештак мускулатуру свих ја^кпх људи Париза. Добар дап, Вертепе, рече. Онн се здравшне; онда Ланда наставп: — Зар не, дивно време за нарење? — оа цело, велпчанствено. — Видели сте Рокдпјана? Он је тамо. Довео сам га баш кад је устао нз кревета. 0! Погледајте само ону анатомију. Један јемајушан господин пролазио, крпвоног, танких руку, мршава бока, који изазва презрпв осмех ова два узора л^удске спаге. Рокдпјап пм је прплазно, и прнметпо сликара. Они седоше па један дуг мермерни сто, па опучпше ћаћаскатп као да су у каквоме салону. Купалишни момци промицаху нудећи пића. Чуло се како одјекује пљаскаље масера по голоме телу н ненадно шнбање тушева. Непрекидан жубор воде, који је долазно пз свпх углова великога амфитеатра нспуњавао га је лаким шумом кише. Сваки час бн какав нрпдошлица поздравио ирпјатеље или прилазио да се здравп са њима. Међу љима крупни војвода: од Арисона, мали кнез Епилатп, барон Флаш и другп. Рокднјан од једаннут узвпкну: — Гле, Фарандол! Маркиз је улазио, с рукама на куковима, ишао је лакотом добро склопљенпх људн, којн се не устручавају ничега. Ланда прошапута: — Па то је пеки гладијатор, та момчина!