Дело

254 Д К Л О фианчкн бол. II сталне мисли зачеле се у њој, сензацнја еипдерма, сепзацнја старења, сталнога и приметнога, као' што је осећање хладноће илн топлоте. Оиа је веровала, зацело, да осећа, као некн пејасан свраб лагано наиредовање бора на челу, слабљење ткања на образнма^и грудима, умножавање онпх безбројних малнх бора, што гужвају уморну кожу. Као пеко оболео од неке болести која једе човека, кога јак свраб нагони да се једнако чеше, примећавање н страх од овога гаднога п неприметнога рада брзога времена улпше јој у душу неодолшну нотребу да то констатује у огледалима. Она су је нозивала, привлачпла, нагоннла да доће, уиртпх очију, да впди, гледа, једнако разгледа, додирне прстом, као да хоће боље да се уверн, неизгладнв квареж годпна. У ночетку,то је била мисао која се нојављивала с времена на време, увек када би спазнла, било код своје куће, било на коме другом месту глатку повришиу страшиога крпстала. Заустављала се на тротоарима те се огледала у пзлоге дућанске, као да је нека рука задржавала нред све стаклене нзлоге којима су трговци кптилн фасаде. То јој постаде болест, то је обузе целу. Носилајеу џепу малу кутицу од слонове кости за пудер, величине ораха, чији је поклонац с унутрашње стране носио неприметно огледалце, и често је, идући, држала је отворену у руцп и дизала ,је својпм очима. Када бн села да чита или пнше, у застрвеноме салону, њена мисао, замађијана тпм новим послом одмах би се вратила ономе што бн је сву нрожимало. Она се борпла, покушавала да се разонодн, да мисли иа што друго, да настави свој посао. Све је то било узалуд' жаока жудње је мучила, те би се одмах њена рука. остављајућп књпгу или перо, пружала неодољпвим покретом маломе огледалу са дршком од старинскога сребра које је стајало на њеном иисаћем столу. У кружноме п изрезаном раму цело се њено лице огледало као и негда, као какав портре из прошлога века, као какав пастел некада свеж а сада нзбледео на суицу. Затнм, пошто се дуго огледала, оставила бн малу ствар на сто и усудила се да се опет лати иосла, али не бн прочитала ни две стране, нпти написала двадесет врсти, а у ње бн се опет .родила гштреба да се огледа, непобедна н мучна; н она би оиет пружала руку да узме огледало. Превртала га је као какву ситницу па коју се човек навикао н ако га она љутн, а коју р^ка ие може да оставп, служила се њоме свакн час примајући прпјатеље, оно бп је толпко