Дело

ЈАКА КАО СМРТ 259 узбудило да је викала, мрзела га је као какво живо створење, цреврћући га у својим рукама. Једиога дана, очајна због ове борбе између ње и овог комада стаклета, она га и тресну о зид те се оно разби у парам-парчад. Али после пеког времена њен муж који је дао да се оправи, доиесе јој га сјајније но што је икад било. Она је морала да га узме и да се захвали, решена да га чува. Сваке вечери н свакога јутра затворена у својој собп, она је започињала и мимо своју вољу брижљиво и тачно испитивање мрске п мирне нустоши. II кад би легла, није могла да заспи, упалила бн свећу, и остајала тако, отворених очију, мислећи да несашша и брига ускоравају без повратка страшан рад времена које протиче. Кроз нему тпшину ноћи чула је како шеталица на часовнику зидном као да шапуће тпк-так, једноличним и правилним „и—де, и—де, п—де“, и срце јој се стезало од бола. Она би се покрпвала иреко главе .јорганом, јецала из очајања. Негда, као и остали свет, водила је рачуна о годннама које пролазе и промепама које собом носе. Као и цео свет, рекла би, помислила би у себи, сваке зиме, свакога пролећа или свакога лета: „много сам се променила из прошле годпне“. Али увек лепа, нешто различитом лепотом, није се узнемиравала. Данас, одједном, место да и сад %мпрно констатује лаган ток годишњпх времена, она је открила и схватила страховито промицање тренутака. Нзненадно је открила, како часови клизе својим непрнметним током, залуђујући.м кад човек на њих мисли, у ово бескрајно промицање малих ужурбанпх тренутака којп мрве тело и жпвот човечијн. После тих страшних ноћи, она је дуго, мирно сањарнла, у млакости ностеље док њена собарица не бн отворила завесе н нотналила ватру. Опа је била уморна, сана, пи будна пи заспала, пепомнчност мисли која је рађала у њој инстпнктпвну п небесну наду која обасјава и ожпвљава од иоследњега часа срце и осмех људскп. Свакога јутра, чим би скочила из постеље, њу.је обузимала силна жеља да се молп Г>огу, не бп ли је он утешио и охрабрио. Тада бп клекла нред Христово Распеће од растова дрвета. поклон Олпвпјев, једну реткост коју је он пронашао н, стиснутих усана, молећи гласом душе, као кад човек говорн сам 17*