Дело

ЈАКА КАО СМРТ ГИ ДЕ МСПАСАН (СВРШЕТАК) . Он не одрицаше, јер је преживљавао .један од оних часова кад се каже сва пстина, и промрмља: — Не, ја сам тада био сувише млад! Она се пзненади. — Сасвим млад? Нашто? — Нато што је живот био н сувише пријатан. Само у нашим годипама човек љуби као очајник. Она упита: — Оно што ви осећате кад сте покрај ње, јесте ли нсто осећали и покрај мене? Да и не... атоје готово иста ствар. -Ја сам вас љуоно онолико колико се може љубити једна жена. Њу ја волим као и вас, пошто сте то ви; али та је љубав постала нешто неодољио, рушилачко, јаче од смрти. Ја сам везан за љу као за ватру кућа која гори! Она осети да јој се милосрђе осушило под дахом љубоморе, па ће утешним гласом: — Јадни пријатељу! Кроз који дан она ће се удати и отпутовати. А кад је више не будете гледали, ви ћете, без сумње, оздравити. Он одмахну главом. — Ох! ја сам изгубљен, изгубљен! — Али не, не! Три месеца је нећете видети. То ће бнти довољно. Било вам је доста три месеца па да је заволите вчше од мене, коју познајете већ дванаест година. Дело, књ. 41. 25