Дело

ЈАКА КАО СМРТ 387 — Збогом. Ои ижљуби њене руке, једну за другом, за тим јој пољубн слепоочнице, па онда угао усана. Очи су му сада тиме суве, нзглед одлучан. Када хтеде да изађе, он загрли, обгрли је целу рукама, и, притиснувши уста на њено чело, као да је пио, удишући из ње сву љубав коју је она осећала према њему. II он оде нагло, не осврнувши се. Када остаде сама, она паде на столицу па зајеца. Тако би'остала до вечери, да Анета, ненадно, не дође да је потражи. Графнца, да бн имала времена да утаре своје поцрвенеле очи, одговори јој: — Пмам да наппшем нешто, дете. Иди, а ја ћу за час доћн за тобом. До вечери, пмала је да се занима великим питањем о доњим хаљинама. Војвоткиња н њен нећак су вечерали код де Гијероа, као Једпа породица. Тек што су сели за сто, и још су говорили о синоћној представи, кад уђе управитељ трпезарије, и донесе три~огромна букета. Госнођа де Мортмен се зачуди: — 0 Боже, шта је то? Анета кличе: — Ох, ала су лепи! Ко ли их је могао послати? Њена мати одговори: — Оливије Бертен, нема сумње. Од како .је отишао, она је неирестано на њега мислила. Он јој је изгледао тако тужан, тако трагичан, она је јасно видела његову безизлазну несрећу, и она је сама страшно осећала противудар тога бола, она га је јако волела, тако иежно, тако потпуно, да су јој мрачна предосећања мрвила срце. У три букета, Анета, нађе три сликареве карте. Оп је на свакој написао, писаљком, нмена грофичг’но, војвоткињино и Анетино. Госнођа де Мартмен упита: — Је ли он болестап, ваш прпјатељ Бертен? Његово мн се лице јуче учинило врло рђаво. II госпођа Гпјероа прихвати: — Да, он ме мало баца у бригу, п ако се он не~тужн. Њеп муж додаде: 25*