Дело

ЈАКА КЛО СМРТ 369 дугме које требало да пробуди њену собарпцу. А аатим, са •свећом у руцп, потрчи у предсобље. Она, кроз врата, упита: — Ко је то? Ненознат глас одговорн: — Имате писмо. — Писмо, од кога? — Од једног лекара? — Од кога лекара? — Не знам, десио се некакав несретан случај. Не оклевајући, она отвори, и нађе се према једном кочијашу. са шеширом од навоштањеног платна. Он је држао у руци једну артију коју даде њој. Она прочита: „Нрло хитно. Господин граф де Гијероа.“ Рукопис јој је био непознат. — Уђите, пријатељу, рече она; седите, и очекните ме. Пред собом њена мужа њено срце поче тако јако да бије да га ннје могла викнути. Она удари у врата металом свога светњака. Граф је спавао и није чуо ништа. Онда она, нестрпељива, узбуђена, поче ударатп ногом, и зачује глас сан који је упита: — Ко је то? колико је сати? Она одговори: — Ја сам. Имам да вам дам једно прешно пнсмо које је допео један кочијаш. Десио се неки несрећан случај. Он прошапута иза својих завеса: — Причекајте, устајем. Сад ћу доћи. П, после једнога минута, он се указа у собњој хаљини. У исто време када и он дотрчаше две слуге, нробуђене звоњењем. Били су преплашени, збуњени, јер су прпметили у трнезаријп некога странца где седи на столици. „Господине, десила се једна велика несрећа. Нашег пријатеља, великог уметника, г. Оливија Бертена, оборио је омнибус, од кога му је точак прешао преко тела. Не могу одмах да кажем какве ће бити могућне последице овог несретног случаја, који може и не бити озбиљан, као што може и да има кобан и брз завршетак. Г. Бертен вас топло молн и преклиње госпоћу графицу де Гијероа да дође к њему одмах. Надам се, господине, да ћете, госпођа грофица и ви, учинити по вољи нашем заједничком пријатељу, кога може и не бпти међу живима пре но што дан сване. пг де Рмвил.*-