Дело

П Л А В Н 373 — Тај Гжимала сигурно нма кћери? — уппта. — Нема, тетка! — Е, онда жену? — Жену има. — Хм! — заврши, но жмиркајући, као да се досетила. Затим, не могући да прећути своја домишљања, а бојећп -се старе кнегиње, поче их полугласно поверавати Машковскоме. Леон је видео ирема себи двохмислене осмехе и погледе управљане на њега; чак су му донирали до ушију ноједини изрази, који су му нагонили крв у главу. Наједанпут после неке напомене Машковскогатетка опет рече: — Гроф вели да има Гжимала и сестру. — Има три, чини ми се! — хладно одговорп Леон. Стара га кнегиња погледа. Могу ли знати, каква је била увреда коју си нанео томе Гжимали? Судећи по твоме данашњем поступку, моралајебитп велика. — Мислећи, да је Г. Гжимала још настојник у Холши послао сам к њему слугу. А овај је, вршећи зановест неразмишљајући, отишао био његовој кући, а Г. Гжимал је био толико добро васпитан, да је први к мени дошао. — И то је све! Увреда је фикција, а добро васпитање тога господина је просто жеља да добије добру службу. То ми ннмало не извињује твоју данашњу — да се изразим према поступку — фантазију. — Ни менп није доста! — додаде тетка, смејући се. Леон погледа матер онако енергично као што је и она њега гледала. — Ја сам казао све што се тиче те ствари! — рече врло учтиво и с поштом. Стара кнегиња ућута, била је мало блеђа, али пеузбуђена. — Сећам се тога Гжимале! — поче кнегиња Идалија. Затекла сам га кад сам допутовала и убрзо сам га иознала. Ilaговарао је Алфреда, да укине дворску капелу, ништавних петнаест шеснаест људи, хтео је да ограничи број слугу и коња. То је био његов метод да се увећају приходи, који су за његове управе бивали из годину у годину све мањи и мањи. Свршио је тиме, што је кнеза, кад је овај тражио новаца од њега, слао к мени, доказујући, да сам ја новцем који сам узимала на це-