Дело

378 Д Е Л 0 Мислећи, да је такав адет, окретао би главу, само да га не гледа, да му се не покорава, али би ипак трзао и гледао да Срета не уђе у кућу, код Стане, чему се не би могао покорити. Чим Срета оде, остављао би посао и полазећи кући, решавао би се, да је нрекори, да јој забрани, али чим стане пред њом, чује јој глас, он се предомисли, само се као збуњен, све нешто тражећи осврће по соби и кујни, док не оде. И као да је њен поглед, осмех, глас као да је цела њена појава утиснута у његовим мислима, запечатила његов мозак, те није умео ништа друго да мисли, ни о чем другом да се брине, до за њу. Она је вазда била пред његовим очима, па било да је на њиви или у вароши, само је на њу мислио, о њој се бринуо, љутећи се на муштерије што код других пазаре, а не све код њега, те да он више има, да само Стана буде задовољна, срећна, да не мисли, зато што нема мајке, да је нико не воли, да се нико за њу не брине. Шта све он није у стању за Стану да уради. Колико се само колебао да да пристанак за веридбу са Сретом финансом, кога пре тога није хтео ни да погледа, и коме никако није могао лнце да запамти, већ га бркао са осталим финансима, јављајући им се, не гледајући их. Тај му човек изгледаше неповерљив, његов мекан осмејак, бунио га је и изазивао нешто непријатно у њему, али је све то трпео, помирио се са мржњом и одвратношћу коју према њему осећаше и дао му Стану. По неки пут се и радује што овај одлаже дан свадбе, и да није због Стане, њеног гласа, части, он би се радовао да тај дан никако не дође, само да он може уживати у својој кћери, гледати је и бринути се за њу. Колико се само поносио, шетајући се с њом. Нико не би рекао да је ово кћи обичног баштованџије, кад се она обуче. II тад све застајкује за њом, загледа је и осећа се тако задовољан, тако сретан. А само ћути, ништа не говоре, чак изгледа груб, туробан, као да је она њега натерала да се шета, ма да је он њу звао, готово наморао да иде. И само за њу брине, само на њу мисли. А изгледа по ћутању, но себичности, по туробности, да је не воли и зато га се она боји, зазире од њега, не разумевајући његову љубав, његове бриге и болове. Мислио је да ће се од нечега отргнути кад она узрасте, ојача. Под бригама, неспокојством и чекањем он се губио од