Дело

ДКСЕТ ГОДИНА У МАВРНТАНИ.ЈИ 33 Орипсо се куцну но челу. — Знаш шта! Узми моју бедевију! Што да ндеш нешке одакле докле! Одјаши на љој, а немој је враћати пего је нродај горе. II тако сам наумио, да је се курталишем. Зовну момка и нареди му, да изведе бедевију из неке штале у граду, па да ме причека код чесме, над градом. После четврт часа затекох момка с коњем на одређену месту и упутих се ка маврнћанској граници. III Пут у Мавританију За два три пушкомета од чесме, пут је раван и широк, па настаје старински, Бог зна, пре колнко векова саграђеп, а никада непоправљен, који се пење уз високо, голо брдо, пун рупчага и оштрога камења, — права вратоломија! Бедевија обори главу II стаде опрезно корачати, домишљајући се понекад где ће копитом стати. Од једном наћули уши и одскочи на страну, те се умало не стровалих на другу. Уплашила се од крда оваца и коза, које се помолише иза окуке. Зауставих коњче, докле мину стадо. Мршаво, сувише мршаво стадо, алп ђаволски живолазно, козе особпто, с усијаним очима са дрским и као свесним погледима, који као да ме питаху: „А куда ћеш ти, мекушче, у наше горе!?“ За стоком пђаху два Маврићанина, суморна израза у лицу, који прекидоше разговор, видећи ме. II они ме оштро погледаше, а на поздрав одговорише као преко воље и поносито. Беху људи средовечни, осредњега раста, али лепо сразмерени, жилави и лаки као и њихове козе. Ступаху ноуздапо на шкрнље, на клизаве стене, у рупе, а да очи и не прате кораке. Они беху у свому живоппспу оделу од шест, седам Ооја, састављену од старолевкађанске и агарјанске ношње; беху у сукненим, искрпљеним хаљипама, алп и један и други имађаху на грудима по неколпко војних одличја, која звекетаху на сваки корак. Њихов хитри поглед, који мс, за тренутак, премери свега у потанкостима, у истп мах као да ме питаше: видим лн ја оно што им звекеће на грудима, што је њима крајнп, готово једини смер у животу ? Мешг нак беше Дело, књ. 43. 3