Дело

418 Д Е Л 0 туђ превод тако строго цени сам бити веома пажљив у свом преводу. то тим пре што он преводи што нарочито изабере за своју сврху, даље има Шмитов лекснкон и преводи у прози, дакле може тачно. реч по реч. Ево да видимо. Г. Поповић је из V чина Јулија Цезара превео један иасус. Многи су, како је то незгодно цитирано, мислили да је оно мој превод, што дабоме није. По његовом преводу су се заверенички ножи забадали „један уз други“ у Царева прса. Прса? —* мало необично и више употребљавано за женске „груди.“ Ал ,један уз други?“ Нема у оригиналу. У оригиналу ту стоји да су: ножеви забадали један другог, тако је и у Шлегл-Коху и то најлепше изражава ону гужву, навалу завереничку од које се Цезар срушио под 43 ране. То место и у мом преводу није успело, но није то ни једино ни најнеуспелије место у том мом прво и у врло незгодним спољашним приликама публикованом преводу из Шекспира. Одма за тим има израз уои fawn’d like dogs — улагивали сте се као пси. У мом преводу: пузили сте, (сад бих то из ноетичких разлога ублажио!) у Шлегл-Коха: ihr krocht. Г. Б. Поповић даје том изразу са свим немогућан превод: махали сте репом као пси! Као да су завереници репате животиње! Откуд та интерпретација, за ко.ју ни етимологија речи fawn ни њено општије, правилније значење не говори? — Види сем Чемберсова и Скитова „Етимолошка енгл. речника“, још речник уз Цупица-Шиперову-Старо и средње енгл. вежбапку“ (faegen и faegnian стр. 237), Калузину „Историјску граматику енгл. језика“ св. I стр. 121 и 184, па ТимеКелнеров или ГрибШрееров „Енгл. речник.“ Нигде од оваког значења ни спомена. Првобитно значење те речи је радовати се, па показивати радост, па показивати је на начин псета, и у том стадију добија та реч ону ружну примесу — са свим по.јмљиво! — псећег улагивлња, пужења (Kriecherische Schmeichelei, Kriecherei cf. Grieb-Schroer). Најзад у иоследњој инстанцији, колосалном, исцрпном. Маријевом иксикону (Muray's: Eng’L Dictiaoaxy IV), тај глагол и за псето има гаире значење улагивања „махањем репа, цијукањем итд.“ и отуд се могао спојити но само са именицом: реп. него и сс:језнком! Г. Иоповић је овде просто наишао на једну иогрешну интерпретацију у Шмита, која је овде као и иначе чешће потекла из, англистама познате, Шмитове иретеране страсти да значење речима што је могућно више цепка, специјалише, нијансира. Тако му се код ове речн поткрало једно аисолутно немогуће тумачење уз још два три примера где оно није директно немогуће, ио није бар апсурдно али ни нотребно. Јер остали прнмери, које.Шмит наводи под тим