Дело

100 Д Е Л 0 Исто тако запазићемо на манастирској цркви и неколнко прозора, завршених на шиљак, као што ћемо их чешће сретатп и на другим грађевинама тога времена, само с том разликом, што су овде прозори нотпуно безукрасни, а тамо се на њихов накпг много полагало. Чудновато је да су чак и „царска врата" без икакве орнаментике. Из свега излази, да неимару Манасије беше једино стало до конструктивне стране његове грађевине, управо до тога, да с обзнром на ратне опасности, сагради једну јаку н солидну цркву. Ова нас околност још јаче утврђује у мншљењу, да је Манасија првенствено била срачуната на нотребу деспотове пратње и градске посаде, која ту логороваше.. Тој се околности имају приписати не само веће размере грађевпне,1 но и њена 'спољна простота. Специално Манасија, као архитектона целнпа. важна је за нас н због своје припрате. Ми смо у своје време покушали доказати, да је нетачно мишљење оних који тврде, да су нартекси доцније "зиданп. Наше је мишљење буквално схваћено, и ногрешно се држало, да ми ово тврдимо и за оне ирипрате, код којих се на први поглед види, да су познијега датума. Оне су јамачно подигнуте на темељима старих, а то још ни нз далека не значи, да је припрата нешто ново у српској црквеној архптектури. На против! Нартекс као такав, увекјебио, независно од својег грађевинског материјала, обавезни део црквене грађевпне, а већ на Манасију и један једпни поглед довољан је, да се види: да је њен нартекс грађен истовремено са црквом. Оп је назидан од истога, глатко тесаног камена; фриз на лукове и цокле истога су облнка, као и на цркви. Старину, односно истовременост припрате са осталом грађевином, доказује и пеобичпо укусан мраморни под, сложен у впду звезде од белих и плавпх каменова. Док је од тога пода бар остатак очуван, дотле су првобитно тле у цркви замењене обичним жутим мраморпим плочама. У најновијој свесци „Старпнара", ипшући о Жичи, г. др. Влад. F. Петковић посветио је читав одељак питању о нартекспма, које смо ми прво покренули. Ма да нпје нашао за сходно, да нас ма једном речи цитира. Г. иисац је усвојио многе наше погледе, на основу којнх је извео скроз погрешан закључак: 1 Припрата је дугачка 11 м. 85 с.м.. а широка П,20; храм (naos), од заиаднпх врата до иконостаса. мери 15,50. а шпрпна му 13.20: анспдаједугачка 5,60, а шпрока 10.90.