Дело

102 Д Е Л 0 и византијској уметности зову царска или лепа вр ата {m)hr omia — f}aadixrj). Кроз њих допире до онттх, који у нартексу стоје, глас свештеника и песмапевачау кору; кроз њих назиру светлрст и сј ај који испуњава средњи део цркве и пред тим вратима се „оеећају они као пред дверима неба“, камо се на крилима жудње и наде узносе. На српским црквама средњега века воде најчешће једна врата из нартекса у кор,. и она су махом искићена колико је могло лепше (Студеница, Дечани)“. Ево речи г. Петковића (стр. 176). „Кад се- узме у обзир улога, која је нартексу остала намењена, онда ће бити јасно, што њему са уметничке стране није поклањана тако велика пажња, као осталој цркви. Они, што су се у њему бавили, имали су да осете и утоме ногледу разлику. Царске двери, које ј е раскошно искитила уметничка рука, морале су њима буднтн успомену на небеска врата^ кроз која може проћн само један створ, наоружан хришћанскнм врлинама. Звуци песме, што су* до њих допирали, и светлост светиљака, коју су они назирали, моралп су се дубоко коснути њихових срдаца. Недостојни да се наслађују лепотама простора, што се налази неносредно пред њима, они би пмали да учине самсгједан корак па да се обрету у њему. Њих још могу назирати они, што се прппремају за улазак у цркву; њих могу уживати тек онп, које је црква примила у своје окриље. На овај се начии, са чисто пснхолошке стране, може донекле растумачити она чудна околност, што велелепне фасаде византијских цркава махом руже овн незграпни дозидани нартекси.‘а Г. Петковић, коме ова књижевна несавесност није првнна,учпнио је својим поступком н једпо добро дело. Он је пптање о нартексима, које смо ми покренули, поново освежио н својпм погрешним закључцима доказао тачност нашпх. Јер је он целу нашу идеју из основа погрешно схватио, можда у намери да сакрије траг и да изгледа оригиналан, или — а ово другосадржи више вероватноће — зато што нпје имао способности 11 Упор. са нашом реченицом: „карактеристично је код неких српских цркава, да је нартекс зидан од простије и несавршепије грађе, да је виши иди нижи од саме цркве, и да је успостављен тако да изгледа као незграпап додатак цркви.“ („0 срп. цркв. архитектури“ итд. стр. 5)_ - Треба се сетити паше скорашње полемике у „Штампи“.