Дело

МАНАСТПР МАНАСИЈА 103 за њено тачно разумевање. Говорећи о нартексима, ми смо, изневши прво улогу коју су играли у византијској архитектури, дискутовали искључиво о нартексима на српским црквама. Пзмеђу ових п оних првих има разлике, о којој Г. П. и не сања — а у томе и лежи зец! Ма да се и на византијским црквама мање обзирао на уметничку страну нартекса, ипак то није чињено у толикој мери, као код нас: ми имамо нартекса, који упоређени са црквом, буде утисак једне колибе крај палате. Г. П. ову појаву — а она, рекосмо, не беше у Византији тако развијена као код нас — тумачи у византијској архитектури са „психолошког гледишта“, а код нас је објашњује доцнцјим дозиђивањем нартекса! Прцсвојио нашу мисао, поновио чак и наше речи, и када из свега требаше извести закључак, до којега смо ми дошли и који 'је једино логичан, т. ј. да су и код нас, као у Византији, зидани нартекси истовремено са црквом — он удари у страну и рече супротно! Ми смо у нрилог једновремености нартекса и остале цркве навели неке исторпске разлоге, којима се објашњује и лош уметнички квалитет овога одељења српских цркава. Г. Н. је могао не одобрити те разлоге, али није смео прећи преко њих ћутке. Овако је тиме индиректно доказао, да их није разумео. Изнутра је Манасија више страдала, но споља. Треба ући у цркву, да би се јасно видело, докле могу дотерати обест и неразумност људска. Од старога је живота, са малим изуаетком све упропашћено; читаве површине зидова стоје данас притиснуте дебелим слојем малтера; а и оно што је неким чудом поштеђено није остало читаво. У Манасији нема апсолутно ни једне целе фреске, тако да је ио некад тешко утврдити, шта слпка представља. Примера ради навешћемо приказ Смрти Богородичине над главним вратима храма. Сада се од њега налазп само неколико веома нејасних фрагмената, из којих се впди да је учествовало доста фигура. Тек када се добро загледа, приметиће се средином слике одар богородичин, иза којега се једва назире силуета Христова. Зло су прошла и четиири јеванђелиста десно од врата; они се такође више не разазнају, и једно што нам даје право на закључак, да су то они. јесте ночетни стих из Јовановог јеванђеља, исписан на листу крај његових ногу. Јован стоји до самих врата, која су полукружно засведена. У л.учном пољу (тимпанону) изнад надвратника сагледаћемо приказ Бдења. Псус отворених очију („Будно