Дело

104 Д Е Л 0 око“), лежп ua елиптичној постељи, застрвеној црвеннм и златом оиерваженим покровом, а крај њега бди богородица. Лево и десно клечи по један анђео, држећи справе, са којима је спаситељ мучен: копље и крст. ГЈодаље од њих стоје Давид и Соломон, са крунама на глави; а над њима, на самом темену полукружнога засвођа, угледаћемо руку Господњу, чнја широка шака носи душе праведника у виду повијенпх одојчади, Најзавимљивија и релптивно најбоље очувана фреска ua овом зидујесте ликДеспотаСтевана, одмах лево од уласка,1 Деспот је висок 21 2 3А метра, лица дугуљаста и са малом риђом брадом. На глави има круну. у десницн му скпптар и крст, * а о лево раме копље ослоњено. Три анђела лебде над њим. Десиотово је одело веома раскошно златом извезено: у чије су колутове уткани бели орлови. „Господар евнх српских земаља“ подноси своју задужбину тројицн анђела (Светој Тројици), којн су десно посађени испред једне зграде. Внди се на први поглед, да црква коју деспот подносн представља Манасију. Изгледа нам да је нартекс ту, ма да се на слици не види шесто кубе: на име, прочеље црквено сасвим се иодудара са оним ua прппрати: као ту, тако се и на слици сасвим лепо распознаје иортал и прозорска ружа над њим. Према том, неосновано је мишљење Г. Петковића, који, тврдећп обратно, закључује да је прнпрата накнадно дозндана.2 Средњи део цркве (храм) запремају четнри масивна, четвороугаона пфалера, чији се ивпце завршују дугачким полустубовима, услед чега личе на ране готске ступце. На њнма почива тамбур средњега кубета, где је обично приказивана Божанска литургија (/) dsia штои&на),* од које су у Манасији сачувани ликови само неколиких саучесника. Због тога нмају више интереса фреске у певницама, ма да су и оне већином упропашћене. Штета је тим већа, што су. како изгледа, све стајале у символичкој свези. Пошто је она сасвнм нресечена, то је данас 1 Вид. наш чланак „.1икови“ српских владалаца. „Бранково Коло“. ор. 16 и 17 од о. г. 2 „Нова Пскра“, бр. 11 и 12 за 1906, стр. 342. 3 Опширан оиис овога нрпказа. који је у византијском сликарству играо веома важну улогу. налази се у преводу Годехарда Шефера „Da;Hamllnich der Malerei vou Berge Athos“, стр. 232—235. Bud. u Brockhaus: „Dle Kimst in den Athos — Klostern", стр. 71. Једну прилично очувану Божапску литургију имамо у кубету 1’аванице.