Дело

МАНАСТИР МАНАСИЈА 105 тешко протумачити и неке од очуваних, у толико више, што и од ових последњих није ни једна потпуна. Распоред слика је исти у обема певницама, а предмет је узет из живота и прпча (парабола) Христових. Прикази, од којих на једну и другу певницу долазе по три, красе средњи део издубљења и сваки представља засебну сцену. Ако се прво обратимо јужној певницп, срешћемо се лево са дванаестогодишњим Христом у храму. Лева је половина одстрањена, тако да су од ликова очувани само голобради Исус, који седи на узвишеном престолу, и тројица учитеља пред њим на клупи. Овој слици следује једна жива радња, чије право значење нисхмо кадри утврдити. Лево и десно воде степенице у храм. Под његовим аркадама стојп човек, вероватно првосвештеник, којем оздо прилази други одевен у стихар; на противној страни видимо Христа, како испружених руку гони једнога низ степенице. Ово је старији човек и носи фелон. Пзгледа нам да је овде илустрована иарабола о Митру и Фарисеју и на тај начин символисана разлика пзмеђу искрене и лажне молптве. Tpeha је слика у овој јужној певницн такође неразумљива. Христос седи лево на некаквој постељи и једна му жена подноси девојчицу, која је према Спаситељу ручице пружила. Подаље од њих, нспред повисоког знда, забављају се на клупи две жене са једном девојчицом. Сцена се одиграва нспред једног храма, и склони смо веровању, да нзноси Христа како благосиља децу. СеВерна певница нема ни толико очуваног сликарског украса. Од прве се слике задржао само један фрагменат, трећа је сасвим уништена. Средња беше још понајбоље среће, и судећи по њеним остатцима, она је морала бити једна од иајлепших у цркви. Приказани су Богаташ и убогп Лазар. За округлом II раскошном софром пирује богатага, а на поду лежи убоги Лазар и два му пса лижу губаве ноге. Трпеза је застрвена мрко црвеним чаршавом и прекриљена богатпм посуђем. Одаја у којој се радња збива такође је веома луксузна; по свему се види да живописац беше потпуно свестан контраста између крајњега богатства и крајње сиротиње, и да је тај контраст мајсторскн репродуковао. Сликарски квалитети ове фреске тачан цртеж, правилна перспектива, живе боје — стоје на правој уметничкој висини, и нигде се тако не осећа варварство оних руку, које су Манасију лишавале њене првобитне лепоте, као пред осакаћеним сликама ове северне певнице. Данас се