Дело

108 Д Е Л 0 ту наЈЕише н обделавано. Несумњиво је да би се и у погледу описиваних предмета нашло извесне свезе између овога последњег и фреско-сликарства, алп је, као што рекосмо, због душманске преполовљености и систематског ровашења живописа и свако позптивније испитивање скоро немогућно. i' Као што је нознато, о Духовима о. г. хтело се да прослави пет стотина година од дана. када је ночело зидање Манасије. Некаква је нрослава одиста и обављена, али на начин, којн врло мало одговараше културно-историјском значају овога знаменитог манастнра српског. Господин митрополит као да је био слабо о томе обавештен, јер се од једне главе црквене могло. у овој прилици. с правом много више очекивати; блажене памети Константин Филозоф морао је тога дана, на небу, помислити у себн: међер, Његово Впсокопреосвештенство није нп једнога мојега ретка прочитало о Манасији!... Ми смо ову прославу сасвпм друкчнје замишљали. Место јагањаца на ражњу, сматрамо да треба прпредпти једну озбпљну, научну Споменицу, украшену тачно репродукованим сликама, од које бп Наука користп имала. Затим, кад је већ свечаност ваљало мало и „иоквасити“, требало је о томе нзвеститн све српске и словенске људе од нера, н позвати их да узму учешћа у светковању једне крупне тековине наше. Овако су се тога дана почастили само два трн министарска пзасланика, госнодин окружнн начелник п Његово Високонреосвештенство са неколико својпх ађутаната у мантији. Ето, п писац је овога чланка морао због њега, ту скоро, поново посетити Манасију о свом рођеном трошку! Др. Божидар С. Нииолајевиђ