Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 111 онпце, узвпшавала се до виспна усхићења: изгледало јој је као да јој се божански рањеник осмејкује, благоснља њене жеље н да је то, између њеног пријатеља и ње, као нека врста мистичног брака... Морис је, међутим, посматрао. Он је њу тако у тој њеној женској слаботињи, волео; волео је њену детињску побожност и њену одлучну веру, ма да је та вера била непријатељица његових тајних намера. Погледом је пратио обле нагпбе њеног тела који се јасно оцртавали пошто је била клекла на молитвеник, њен бледи затиљак под густом косом и фпне руке иза којих се видео божанствени профил. Размишљао је: „Како је дивна!... Како је волим!...“ за један је тренутак Јулпја бнла услишана; Морис је осетио како му неки излив светпх мисли утишава жуди које се није усуђивао да призна. ...Дакле чптав сплет догађаја био је ту да их куша, учеставајући оне случајеве самоћа и присности који су их узнемиравали. Пошто се довршило постављање палате, освстили су тај посао једном великом свечаношћу која је требала да утврди и богатсво нове дирекције и успешпост у пословпма. 0 тој су се свечаности много разговарали укућани и њнхова два породична пријатеља, Донијеибарон Рие. Тај се разговор свршио тиме што су сви сложилп с мишљењем Г. Сиржера: костимиран бал на коме бп све званице, брижљпво изабране, образовале као какву свечаност из времена Дпректорије. Морпс је имао да нзведе костиме. Антоана Спржера је костимирао као ђенерала Меласа; Ескије ма да се противио прерушавању, примио се да обуче униформу војног комесара; Клара је била обучена као субрета тога доба; Г-ђа Сиржер као Г-ђа Таљан. Наравно да је овај последњи костим нарочито занимао Мориса; он је имао учешћа у свима тајнама пробе костима; за читав месец дана живео је присно са оним што је било испод Јулпјине тоалете. Понекад се и бунила, осећајући опасност. Трудпла се да се разувери лажући се: „Зар да њему не допустим све, мислила је она, што допуштам једном кројачу?" Како да прпзна сама себи да она више није, ах! не, да она више није невина Јулија сестре Козиме и опата Игеа? После освојења њенога дух II њенога срца, ево где се и њено тело полако и неодољнво подаје. У предвечерје њене јесени кравило се и загревало једно пролеће. Касно јој се рађала љубавничка душа и оживљавала у њој жељу и вештину да се допадне. Речи, и добачене ласке пролазника које се дотичу лепнх жена, речи