Дело

112 Д Е Л 0 које je она остављала да пролете н не водећи-рачун ао њима, сад их је саслушавала. оне су је усхићавале, јер су значиле; „Ти си лепа, Морис те може волети.“ Чак се више није плашила, чак је и заборавила она ону разлику у годннама која јој је у почетку давала ослонца отпору. II чудо се испунило; више није у годинама, нмала је сада вечиту младост оних које се осећају вољене. Лоуди који су их сусретали, а Морис се увек наслањао руком на мишицу своје пријатељице, налазили су да су природно слични и говорили: ,.То је леп љубавни пар.“ И тако су обоје, са замраченим очима, ишли канеизбежном циљу... У овој пријатној грозници очекнвања, Морис је заборавио на Клару. Али његова се судбина, на супрот њему, ковала у мраку. Овнх дана кад му Јулија сасвим просто рече: „Наша ће се драга Клара вратити сутра“, узнемири га мисао да ће ова друга жена бити сведок, да је некад волео. — „Патпће, мислио је он, јадна мала!“ Али више није имао снаге да се претвара пред тим дететом... „Волим и сувише Јулију, да бих то могао...“ На мах се зачудн: „Клару, драгу, моју малу, дакле, внше не волим?“ Он изазва етапе њпхове чудне љубавн и драге успомене из виле Каранфил. Осећао је да је то све још у његовом срцу II да ће ту вечнто бити. На један мах их је дебео слој пепела ногребао, као оно она села на неапољској обали; али тај их је мртвачки покров чувао за будућност. Заузда своју савест и поче да износи доказе: „То је дете. Времо је пред нама .. Треба ли да се вежем за детињарпје? Али после, такав је живот, таква је та променљива плима л>убави...“ Најзад даде себи и овај разлог: „не треба да узмем богату Клару јер сам ја сад сиромашак.* Није хтео да призна да је једна слаба нада стаповала у њему: нада, де ће будућност уредити све, да ће му датп ове две cpehe, жену после љубазнице. Клара се вратп; њен се живот помеша са њиховим. II збиља је Морис могао да верује да ће му се жеља остваритп, да дете неће више патпти: јер у почетку она ништа није нн видела ни разумевала. Она се тако радо свикла на мисао да је Морис воли и да је њена улога, до брака, волећп га да се брани од њега, те јој је у почетку било пријатно што је сад он покрај ње тако миран. Морис је бно инстиктивно лицемеран те јој је чинио ioni по нешто пажње: а није то било све његово лнцемерје: његовом се самољубљу и егоизму хтело да осети да је она потпуно његова, онако како је сањао пе-