Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 113 када. Забуна у којој би се нашло ово дете од само једног простог стиска њене руке, доказивала му је да његова владавина још није попустила. Уживао је он, у овом животу у двоје, једну вишу драж, једно уживање које је створило моћно вежбање његове способности вољења. Али ова улога ускоро и њему дотежа, могао је само на •Јулију да мисли. Добио је скоро освојену; Клара је била само једна магловита сањарија, неодређена оставка за будућност, Заборави је за извесно време, занемари је; и она^то^примети. Она је сазнала констатујући да је Јулија постала Морису што му је и пређе била, у исто је време и побунило, и зачудило, п заболело. Изгледало јој је као да су јој неправедно одузели један део њенога живота, као да је муче злоупотребљујући њену слабост; и у исто време просто срце ове младе девојке није могло да разуме, како то да једна жена која је однеговала, коју је сматрала као неку врсту мајке, како то да јој она спори пријатеља. То је невероватно, јединствено, и није часно; а примила би борбу са каквом другарицом, са каквом другом дево.јком. Њене изненађене и строге очи, пуне опомене и тужбе на Мориса и Јулију, вребале су их и узнемиравале, као каква од њих независна савест која их оптужује. Јулија се понижавала: „Ово је дете ноштено и невино, мислила је... Никад, ннкад она неће допустити да, као ја, буде у искушењу!!!“ Морис, кога су љутиле ове пуне прекора зенице унрављене на њега, поче да се понаша грубо с Кларом. Дође н вече бала. -ЈулиЈа је одредила Клару да дочека прве госте, и она је, озбиљна и љупка у костпму субрете за време Директоријата, испуњавала лако своје дужности. За то време г-ђа Сиржер је довршавала облачење, а помагали су јој Мери, једна' од „првих“ Шаванових и Морис. И он је био ту, прсти су му дрхтали као у грозници, крв му наишла у образе, и сваки час је давао сво.је савете испрекнданим гласом. Пошто су га веома тешко разумевали он би се пзненадно дизао и сам намештао по коју бору или утврђивао по коју чиоду... Неред од скоро скинутог одела испуњавао је собу; ваздух је био пун мириса у који се мешао и мирис рашчешљане косе и голе коже. Морис је посматрао, сада први пут, плећа, мишице п недра Јулијина; нагота њена његово је дело била: он није хтео да овај днван ред буде поремећен каквим накитом или браслетном; и кад ]е то видео свест му је мркла... Дело. кн>. 44. 8