Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 129 неким местпма рђаво рааумео — рђаво га нигде нисам цитирао. Шта ћу сиромах! ја га тако и сад разумем. Могао сам по иисменој изјавн г. Богдана Поповића, врио сгрога критичара превода са евглеског, да га изненадим врло лепим разумевањем и преводом чак и ,врло тешких места“ Шекспирова ,Магбета“, а не могу да разумем сасвим просте реченице г. Павла Пововића! Но то је ипак много мања погрешка од оних које је г. Поповпћ према мени починио, дозволивши себи, у науци педозвољену слободу да моје речи и реченице нетачно, певерно цитира и дн на таким неверним цитатима оснива своје одвећ смеле насртаје. Ево одмах примера: Нигде ја нисам нн рекао нити помислио да се оних двадесетак разних средњевековних обрада прииоветке о девојци без руке налазе у византиској књижевности. Г. Иоповић ту тврдњу заснива на својој претпоставци да сам ја тако што помислио. Он зна шта снм ја иомислио! Он каже: „и Г. Ст. лепо понови да је га тема у Средњем Веку имала поменуте обраде, али ииак однекуд замисли и схвати да се те обраде налазе у византи.јској књижевности а не у општој средњевековној, па овда мене (г. П-а) нита што те византи.јске обраде нисам доводио у везу са српским верси|ама“ (С. К. Гл 690). Међу тим највећи лајик могао би ми потурити тако нешто само тако ако би помешао, односно заменио мој израз: византијеке грађе са изразом : визавтијске обраде. А то тек ваљда није дозвољено. Јер и последњи мајстор зна да.грађа и обрада није једно исто. Но Г. II. не само да је то учинио, т. ј. да је у мојој реченици при интерпретацији заменио реч грађа, речју обрада, он је и даље отншао, он је цео почетак и средину моје реченице коју цитира просто пзоставио, и место тог метнуо три тачке. Он наводи моју речеппцу овако:... Неби ли можда извор српских манекина ваљало пре доводити у везу... са тим византиским грађама? То je питање на које г. П. оста.је дужан одговора“. (С. К. Гл. 689). За тим још реч грађа замени: обрадом, као што сам мало час навео. Међу тим то место у тачном наводу гласи: Колико се Боманоаров роман индивидуално одваја од тих двадесетак разних обрада, колико је у њему византнјског елемента и не би ли српске Манекине ваљало нре доводити у везу, паралелисати их са тим византијским грађама ? То су питања, на ко.ја г. II. остаје дужан одговора („Дело“ 410). Сваки нажљивији читалац може ту византиске грађе довести у везу што је и у мом тексту учињено свезом (конјукцијом): и — само са ви зантиским елементом, т. ј. помислити на византиске грађе ове приДело, књ. 44. 9