Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 131 ватп песме дуге 8590 стихова (С. К. Гл. 772). II онда г. II. приповеда ствари, ко.је већ и врапци по крововима знају, о дужини јуначких песама — chanson de geste-a. Сад бих ја могао изводити да г. П. и сад још не појима ону: општу, генералну разлику између романа и chanson de geste-a, која је чинила да се и много дужи chanson-и могли певати и певали, а и краћи романи од Манекине по правилу се пису певали. При том ја своју интерпретацију не бих морао заснивати на неверним цитатима, јер г. П. изрично каже: „Манекина је сама по себи, изузетно од већине других јуначких песама, само један епизод“ (С. К. Гл. стр. 773). То значи да г. П. изузима Манекину од већине других јуначких песама по томе што је она један епизод. По другим карактерима она је што и јуначка песма, но по том је изузетак! Па за што се она онда броји у романе, за што ју је и г. II. називао једнако дотле романом? Пример г. П-а не може ме нагнати да и ја овде правим ђачку екскурзију. Ја ћу радије претпоставити да je г. П. у својој претераној и непотребној ревности да открива мо.је незнање, и овде учинио један од многнх својих лапсуса, но да г. П. не зна ствари које ја радо претпостављам код иоле бољег романисте. Истаћи ћу само једну крупну разлику. У шанзонима су, одговарајући темама им, епизоде са свим лабаво, неоргански спојене, може их бити више или мање и у једпој редакцији једног шанзона има често по неколико хиљада стихова више но у другој. Роман је, и опет напомињемо, по правилу органскије компонован, има јединства и епизоде су чвршће уткаее једна у другу, и не дају се искидати из заједнице, цепкати, свака за себе истицати и приказивати. Свуда ту додајем: по правилу, да не би г. II. сматрао ово као неке апсолутно утврђене норме, којих ја у литератури у опште не познајем и жалосно је да ме г. П. пагони да то морам и да изјављујем, када он чак и моје напомене, моја питања која траже објашњења претвара у неке аподиктичне тврдње н помоћу лажних цитата онда на њима очитава, врло слабо при том, своју ђачку лекцију. Г. П. се сад после моје закачке за његову претноставку да је жонглер могао донети „Манекину“ Србима, нашао побуђен, што је по мом мишљењу одма у почетку требао бити, да мало опширније расветли пут и начин како је жонглер могао донети „Манекину“ Србнма. На жалост ми не можемо ни његову садашњу екснликацију прпмити без крупних примедаба. Хотећи сад преставити да је он замишљао да се ,Манекина“ певала у облику chanson de geste-a, д не по Боманоаровом тексту (— ја не увиђам за што је г. П. овде