Дело

132 Д Е Л 0 морао ретерпрати где сам ја само питао, а не пооијао) — г. II. је бно несрећан да се позове на то како је жонглер могао Мавекпну извадити „из јуначке песме која је њу садржавала“ и пошто се она „не налази у облику јуначко песме друкчије него као епизод једне врло велике јуначке песме, од 55.000 стихова, такозване песме о Херпину“, — дакле из Херптина. Но ми нећемо да нравимо овај логички закључак, да не би г. П. накнадно опет изјављивао да се „Манекина“ могла садржавати и у пеком другом, сем Херпина, шанзону, који се на пр. изгубио. Таким ненаучним накнадним изјавама дабогме онда никад краја. Но када је г. II. већ споменуо Херпина, он је имао дужност да каже, да истакпе да нам „Манекипа“ у том облику, у ком је у „Херпину“ сачувана није могла доКи, т. ј. није могла бити изЕор леринској приповеци. Лер погрешка је како говорити оно што је непотребно тако још више пе казати оно што је пеонходно потребно. А овде је веома иотребно било рећи да се Манекина у Херпину знатно разликује од Боманоарове, што г. П. нзгледа, и не зна. До дугае „Херпин“ није досад издап, но када га Спшије приказује но пемачкој обради (Karl Simrock: Deutsche Volksbiicher Bd. XI. p. 408—445) и при том цитира број рукописа тог шанзона у Иариској Библијотеци, онда се п ми можемо ослонити на тај приказ, или још боље'загледати у пемачкн текст. Да је г. П. то учинио он биЈамачио и сам видео крупне разлике овс Манекине сирам Боманоарове и неби могао нреко њих ћутке прећи, као што чини. Неке крунније разлике ја ћу овде навести: Краљ, за казну што му кћи неће да одговори на љубав наређује да се сналИ; но великаши израде да се она прогна и то у пратњи пггитоноше Дитриха (Тијерија), с којим прво лута по суву, за тим нађу неку лађу и одвезу се у Шпаеију. Краљ шпански Оливије, који хранп код себе говедара Елија н његову жену Беатричу, који су га као дете нашли у шуми и однеговали, налази, заволи девојку и узме је за жену против воље Беатриче иомајкс, дакле, а не мајке. Краљ јој да направити руку од злата. Краљица роди сипа и кћер. Беатрича која живп и остаје и даље у краљеву двору мења писмо само при повратку гласнпкову. Спаљујс се један варалица (fourbe), у место краљице коју изложе мору. Дитрих скочи у море да плива за њом и удави се. У Риму је приме у неко свратиште, хербергу. Њен муж долази у Рим заједно са њеним оцем, краљем од Кипра. Не само да се сакрије уилашена и од мужа и од оца по се и разболе. Упознање помоћу прстена којим се детс игра. На завршетку кувар сире-