Дело

КРПТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 281 мотив о промени писазЈа као што г. П. мисли то је за мене потпуно јасно. јер ми је без нарочитог разлога немогуће замислити да један тако примнтиван, суров мотив накнадно уђе и потисне један културнији, развијенији. виши мотпв — онај о иромени писама. По г. Иоповићеву гледишту о развитку приповедака унатрашке то је дабогме са свим природно. Ја сам у прошлој критици истакао важност културног нивоа на карактер нриповедака; истакао како извесни мотиви који су у почетку проста Факта жнвота доцније добивају легендарно значење. Један од таких мотива је и тај о клању деце који мора бпти врло стар, јер већ у Средњем Веку има веома изражен легендаран карактер. Он се заиста и налази у врло старим прииоветкама, у некпм келтским Мабиногима. који се датирају можда још од пре Христа, а треба се сетити и старог грчког мита о Прокни и Филомели и т. д. Но вратимо се к теми. Јунакињу ове групе прпповедака и иначе оптужују за разна убнства; у верспјама „Оливе“ за убиСЧгво деце, у вереијама Констание за убиство њене пријатељице, заштитнине. Оптужује је кастелан. односно витез којему не ће да одговори на љубав, и који да би јој се осветио сам учинп злочин, за ко.ји њу оптужује. Треба знати да су версије Констанце познате само у књижевним облицима, и да је прву записао калуђер-доминиканац. Није нам дакле тешко замислити да је и ту првобитно бпла оптужба за убиство деце, што је могло калуђеру изгледати одвећ страшно и против религије, те је заменио ублством жене кастеланове. Пли је та замена дошла под утицајем версија „Берте са великом ногом1*, једном врстом версије „Вигеза са лабудом* (види мо.је излагање у „Делу“ децемб. стр. 416), чији утии.ај на нашу версију претпоставља Сиши.је, и одакле је мотнв о убиству одрасле жене могао потиснути онај суровији — убиство деце. Даље. Тривеова — тога калуђера доминиканца — обрада Кустанце пуна је већ легендарног, религијозног карактера и преставља знатан развитак њен од њеног примитивног извора.. У њој недостаје п родоскврна љубав оца према кћери, који је очуван у Емареп. Шта сад ако претпоставимо једну интермеди.јерну версију, из ко.је би се на једну страну развила Тривеова Кустанца, а па другу Емаре? У тој интермедијерној версији отац јунакињив који је заљубљен у њу и хоће да јој се освети што му неће да одврати љубав (Емаре) идентичан бива са оним внтезом, који из истих осећаја убија пријатељицу — односно у примитивниГим облику децу — и за то оптужује јунакињу да бп јој се осветио (Кустанца).