Дело

282 Д Е Л 0 Са тим мислима ја са.м пошао у трагање таке једне версије. II ја сам је нашао и то ми је била Једна .од најлеиших сатисФакнија. При том сам на страх г. Поповића — наишао и опет на једну крупну- омашку Сишијеову. Само ту омашку нисам ја пронашао. јер је већ пре мене др. Гоф опазио и исправио и ,Енглеске Студије“ су ту његову исправку потврднле. Мени је та погрешка одно<шо ГоФова исправка само — добро дошла. Наиме. Сишије је сам рђаво интерпретишући латински текст Mta Offae I, или примивши од другог неког рђаву интерпретацију закључио да је ОФа једина версија у којрј зет даље гони краљицу, пошто ју је најпре њен отац због родоскрвне љубави гонио По Гофовој исправци није зет, него отац, који је и даље гони, дакле једно исго лице. Дакле имамо у Офи : родоскврну љубав оца према кћерн, њено прогонство, налазак у страној земљи при лову од једног краља, који је узима, одлазак овог у рат, што дозна отац краљичин, промени писмо краљево и пошље наредбу да се краљица (његова кћи) и деца јој изложе у пустику и да им се одсоку руке и ноге. Наредба се изврши само над децом ; но после на молбу нспосника повраћа.ју им се одсечени удови. Ја нромену писма и овде сматрам као познијег датума. и претпостављам још нримнтивнији облик, у коме отац сам и извршује сакаћење, односно убијање деце. II у нашим неким версијама клање деце не вршн сам отац, но наређуЈе другом, док у другима он то сам извршује. — У том облику се ова версија налази и у једној румунској приповеци, чију блиску еродност „Офи“ истиче и Гоф. а така слична приповетке налази се, каже Гоф и у Страпароле (стр. 35.). Шта из тога излази? Да се наша „трећа версија првог типа“, са мотивом да отац јунакињин коље јој децу није могла ни у ком случају развити из леринске ириповетке, нити тек доцкан под утицајем приповедака из XVII века добити садашњи облпк. Напротив, ако авалогија у еволуцији има каквог значаја — ми у тој трећој версији имамо најстарији облик, најпримитивнију и то скроз и скроз популарну версију ове групе нриноведака, из које се даљим диФеренцирањем могле развити остале версије, као што се из „()фе“ нли из неког jom примитивннјег облика развиле западео-европске версије, на једну страну популарни Миракули, на другу страну ноиуларна версија Констанце — па се онда, иродревшн у књижеввост развнјале даље нод књижевним утицајнма. Ово је свакојако природнији пут него изводити или само и нретпостављати да се трећа верспја развила из леринске чему би одговарало на пр. развиће „ОФе“