Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 28:i из „Манекине" — т. ј. развиће ове приповетке унатрагаке, које г. П. заступа! Слободан сам овде одступити од ГоФа, чији ми се основни, првобитни тип са свекрвом и двоструком променом писама чини већ знатно виши, развијенији, диФеренциранпји. Напомињем овде још само то да Сишије „Офу“ сматра као чистог преставника другог типа — због улоге испосника. Г. Ноповић ову нашу групу приповедака сматра као трећу версију првог типа — погато су деца убијена, а не само осакаћена, нема у њој улоге испосникове. То показује тешкоће при ограничавању, класиФиковању нопуларних приповедака, — за што сам навео речи из Пти-Жилвиља. Да г. Поповић за класпФиковање није имао ни довољно ерудпције, ни довољно познавање овог иредмета, ни довољно свог особеног критеријума то ова трећа версија најлепше илуетрује. Иосле свега изнетог гата можемо закључити? Да је општа, научна подлога г. Поповићеве целе књиге са свим рђава, погрегана; да су његови теоријски закључци без научне вредности; да је у оиште целу расправу радио без довољне студи.је, чак без довољно пажљивог проучења и оно мало извора гато је г. П. имао при руци, iiiTO потврђују и случајеви са катазанском версијом, и Херпином и особито са Сишијеом! II т. д. Па ипак далеко је од мене иомисао да г. Поповићево.ј књизи одрекнем сваку вредност. То нисам ни нрви пуг учинио, па нећу пи сад. Јер ја немам особину српске критике да писцу ко.јега критикујем одрекнем све, чему је тако жалостан нример дао сам г. Поповић у свом одговору. Да сам мислио да г. Иоповићева књига нема никакве вредности ја не бих о њој ни писао. И ево ја ћу овде отворено павести оно iiito се доброга може о њој рећи. Она је први озбиљнији у нас Срба покушај да се читавом једном циклусу наших популарних приповедака потражи ве.за са западноевропским версијама, и да се тој вези — одреди нека научна основа. У овом другом делу задаће г. Поновић није успео, али то је, радо ћемо додати, тако тежак део да је тегако са њим са свим успети. Осим тога г. П. је масу наших популарних прпповедака ове теме прибрао уједно, те их потоњи истраживалац не мора тражити па неуређеним нашим библијотекама и часописима. А и то је ствар и добра и не тако лака. Ако г. Поповић ни.је с овим задовољан, ако тражи већу хвалу,