Дело

292 Д Е Л 0 Сви гости седе и чекају домаћиново наређење, а он излази на врата, лупа и виче да се полази. Гости почеше један по један излазити. Најпосле крену се домаћин са кумом и старим сватом. Загрлили се и певају што их грло доноси. Подиже се цела свадба. Невеста иде између двеју девојака, деверче је држи за. „впстан* и води своју снашу, а жене је закрилиле позади. Зађоше по селу да по обичају обиђу своје суседе и сроднике. Сваки је свекар представио своју снаху суседима и сродницима, па ће и Мата. Оно иде трупа из куће у кућу, да сваки стане, па да се диви! Ћемане циликају, бубањ бакће, људи,. жене и девојке певају, свакп за свој рачун! Од свега тога може се разабрати само једно: свадба! — Јеси ли рад домаћине, гостима! — виче још из далека Мата — Јесам, јесам! — одговара домаћин. — Срећна снаја! — Вала, да си жив и здрав! Цмок, цмок! Невеста љуби руке укућанима. Људи седају и пију, а младићи, обешењаци, одмах јуре кокоши и петлове, па које прво ухвате, окаче га живо о бубањ, јер то треба гостима за ручак! Бога ми већ подне, а онн још скитају по селу. Почеше бабе, што кувају у Матиној кући да извирују на врата, досади им се чекајући. И тек у неки заман поче допирати глас од бубња, све ближе и ближе, док најпосле бубњаџија ue отвори канију и сватови нагрнуше у двориште. Не внди му се бубањ од кокошију и петлова. Коморџија одмах покла сву живину с бубња и даде женама да је испеку за ручак гостима. Гости уђоше у собу и поседаше за сто, већ добро поднапити. Мата изгубио глас, па само отвара уста без гласа. Жене ириносе ручак, невеста дарује, прво свекра, па кума и старог свата и редом... Дарови јој као саливени, све везено, све накићено, све фпно. — Е, има златне руке! — вели један. — Баш је вредна! — додаје други. — Благо Мати, што је усрећио сина. А Ђурђа, са такве хвале, само улази и излази из собе. Игра накит на њој, као лист на гори. II на свачију шалу, тако