Дело

*294 Д Е JI 0 главе! Па, тако јој је и било. Неколико пута ју је истукла на мртво име. Карају се донекле, карају, па тек докле прппуца нешто у кући и баба се згомилала поред наћви или у неком буџаку. По неки пут је задави за гушу да не може да крекне, а њој мало и треба. Увече баба лежи и јечи, куне и жали се домаћинима. Они привичу на Ђурђу, Ђурђа на њих, иде галама у њиховој кући, до неко доба ноћи, често, врло често... У таким приликама мејдан одржава онај, који је млађи и јачи. Ђурђина свекрва, која иначе беше изнемогла од старости и силнога терета, не мога издржати борбу са тако опасном снахом, ускоро се разболе и уклони Ђурђи с пута. Остаде Ђурђа сама да суди у кући. Добила је једно женско дете, које у свему личаше на њу. Мала Петрија ухвати се матери за савијачу, па свуд за њом. Нигде се од ње не одвајаше, па и онда кад јој се мати туче с мужем и свекром, она јој помаже! По целом селу већ се одавно рашчуло да се Ђурђа ни на који начин не може укротити и да она туче п мужа и свекра, како се кад с ким закачи. Жали се Мата, где год кога стигне и сретне: — Мој син Божидар у црно је завијен! Боље да сам га сахранио лепо, но што сам га оженио оном кучком, проклета да је! — Ала си луд, тако матор, — рекне му понеки, — што не бијеш? — Како да бијем, човече, кад је она јача од мене! Ти ниси видео онб чудо! — А бије ли Божидар? — Бнје, али она њега, срамота ме рећи, више! — Ви се саставите обојица, па један нека бије д други нека држи! • — Како ћеш, брате, кад oua нада вику и узбуни цело село. Комшије се скупе и мисле да је само она тучена, а не знају да смо ми више извукли! — Ах, да је она код мене играла би ми „пипиревку“ лупи се у груди по неки и окрене леђа“... Мата дигне руке у вис п продужи... Више пута Мата, хтео би да помилује своје унуче, иа зовне Петронију, попне је на колено и почне да је цупка и пева: „Каса, каса кобила 'Говар соли носила“...