Дело

Ђ Е Р А М 295 А Ђурђа је тргне из његових руку и муњевито однесе и баци у буџак. Дете се расплаче, она га испљеска, па се брзо врати свекру на белегу!.. — Што ми отимаш дете, кучко једна!? — Зато, што сам га ја родила! Кад знаш да ми псујеш сорту, не дам ти ни дете! — Ја морам, као човек да опсујем у љутпни, кад ме ти ујеш као змија, дакако ^мислиш ти! — Псовала те црна земља и зелена трава! — Ада чекај*да ти покажем, кога ти кунеш! — окрене се Мата за чаралук, а Петрија се већ ухватила Ђурђи за сукњу и пишти да ти уши заглуну! Мата се збуни и искочи напоље, чисто ван себе човек... III. Тако је горко проводио дане Мата више година, са својом осорљивом снахом Ђурђом. Унука Петрија која би му могла блажити старе дане, да није примила материну ћуд, зар би му што и олакшала у подношењу увреда Ђурђиних, али се она припила уз матер, па стима сваку њену реч, као светињу! Таква беше као мала, па таква остаде и кад порасте. Мајка и кћи увек су одвојене од оца и деде и кад раде и кад једу, и кад спавају. У таквом живљењу и одрасте Петрија. А *ови од свакодневне свађе и не видеше да се она избарабарила с матером, да мисли сваки, е су јој двадесет годпна, а она текштојепетнаесту претурила. ЈБуди се почеше заустављати очима на њу, те овај за сина, те онај за братанца, те неко за сестрића, а и момци по највише... Види се чиста, окретна и лепа, па сваки рачуна биће и добра домаћица. На њену злу матер свет и заборавља и не осврће се; али се Ђурђа не даде ни осолити за њине смерове, а Петрија још и горе! „Где ме моја нана да, ту ћу, а сама нигде нећу“... — говораше она. Момци чинише на све могуће начине, не би ли Петрију приволели за кога било, па све узалуд! „Удружиле се к уј е, па им се ништа не може“ — говораху сви одреда. Један од тих покуша да Петрију силом одвуче својој кући. Али ^у иосле морали и капетан и начелник пмати пуне руке