Дело

296 Д Е Л 0 посла око тога. И тај грешнп њен комшија, морао је одлежати два месеца затвора због тога. Једанпут дођоше неки врло добри људи да траже Петрију. Петрија на миг материн пзађе из куће и оде некуда. Мата беше вољан дати девојку, а тако исто и Божидар. Али Ђурђа неће ни да чује за то. Наводаџије говорише, па отидоше, а ови остадоше да се карају око тога. — Што да не дамо девојче, кад су људи добри и имућни? — рече Мата, а очима већ поче још унапред да трепље, очекујући Ђурђин пљусак! — То ти можеш дати твоју ћерку, ако је имаш, а ја моју не дам! Одсече Ђурђа. — Али се не питаш само ти! — рече Божидар. — Питам се само ја и нико други, јеси чуо ти! Ја сам је родила и чувала, ја ћу је дати, где хоћу! — Неће бити тако! — Хоће! — Неће! — Хоће! Бап! — млатну је Божидар у леђа иесницом. Ђурђа трже о.брамицу, па њега по глави! Он је шчепа за половпну, али га Ђурђа поче ударати по очнма да му све сузе пођоше на очи... Мата се умеша, а она п њега по очима! Па ти га некако незгодно закачи ноктима, да му направи крваву бразду од ока до вилице!.. Огреба га горе но мачка! 0, мајковићу! шта да се ради! — рече Мата обрћући се као залуђен по кући. А крв му зацрвене лице... На јој оте обрамицу и чуши је њоме у слабину. Ђурђа се обездуши и паде као свећа... Сави главу, зажмуре и престаде да дише! — Ето ти сад, шта урадисмо! Награисасмо на горега белаја! — уплаши се Мата. — Ако! волим да идем на робију, но да патнм овако целога века! — додаје заморан Божидар — Зар ово није робија живети овако! Мата је узе да преврће и да виче: — Ђурђа! Боли ли те много? Што нас навуче на зло, несрећнице једна!? Одавно тражиш ђавола! Баш ти је пред*гла-