Дело

Ђ Е Р А М 297 вом! Ако још наиђе Петрија п види ово чудо... шта да радимо сад?.. Да јавимо власти... — говори Мата, а крв му капље с подерана лица. — Не верујем ја да је она мртва од једнога ударца! рече Бнжидар, чешући чворугу на челу, коју му је направила — Шта знаш, можда јој је судбина од тога даумре... Божидар приђе полако уз ватру, узе један угарак и причврљи га на Ђурђину ногу... Ђурђа скочи, као муња и побеже напоље. А ови остадоше пренеражени, гледајући за њом, радујући се што је жива и чудећи се њеном препредењаштву! IV. „На мрзака кућа остаје“, ко је то казао, није погрешио. Ђурђа трућила свекрву, па јој дође време да заруби и свекра! Мата, сирохмах, од онога доба откако се последњи пут тукао са Ђурђом, поче да побољева чешће — док најпосле не паде у постељу. Немаде ко ни воде да му дода, а камо ли друге какве понуде. Али Бог беше милостив према њему, те му не даде да дуго лежи у постељи. Није саставио ни недељу дана, па оде својој баби у госте.. Сад се већ могло знати да у кући мора бити све онако како хоће Ђурђа. Док беше жив Мата, он брањаше по кадкад Божидара од њенога праскања, а и Божидар њега. Садје Божидар остао сам да му суде жена и ћерка! Он је дигао био још раније руке од њих. А на место домаћинских брига пропи се, па свакога дана, или је на некој слави, или у казаници, или је у мејани. Тек само увек му нерадо беше да иде кући. Воли да му неко опали шамар, него да иде кући. Кад дође кући Ђурђа наоштрила зубе, па само звеца и потура му песницу, час под нос, час под слено око! Посакривала све што је за јело, па кријући једе с ћерком, а њему не да довољно ни хлеба да се на1еде! Док је пре викала и свекру и њему: „Не најели се дабогда! Не могу само леба да вам намесим!“, сад на самога њега све грдње изручује. А Божидар навикао на њене нсовке, па ни бригеши, што она праска и крљешти очи на њега. Има хлеба, добро, нема ли, он се врати на пијанку.