Дело

298 Д Е Л 0 Једанпут дођоше -кметови да му ставе забрану за неки дуг мејански, а она хтеде да побије обраницом и кметове и пандуре, да је једва савладаше и отераше у апсу! Од тога доба Божидар више није смео да се задужује, нити му је ко давао што на вересију. Beh је пио највише по казанпцама. Једнога зимњега јутра, донеше га кући смрзнутога. Нашли га укоченога поред плота. Напио се на казаници некој па пошао и уз плот се скљокао... Једва нагонише Ђурђу да га опреми и сахранн. Она га сахрани, али му више не изађе на гробу нити она, нити јој ћерка Петрија. Мајка и ћерка биле су сложне од краја, na такве остадоше и даље. Ђурђу ништа то није узбуњавало, што је остала сама с ћерком и што јој она није удата. Сад су јој уклоњене све „сметње“ из куће п она позната ларма престаде за неко време у тој кући. Али Ђурђа не може да живи без свађе, па се постара да сву злину своју сад сручује на комшилук. Страшно ли ту зољу беше видети, нарочито кад се срађа. Нос јој шиљаст, па само раздире небо, очи јој црне и љаскаве, ко у шарке гује, обрве црне, па кад их напушти и дугачким језиком зацала, да јој се див уклони с пута, а камо ли мирни људи п бојажљива деца. Нн они, који су пролазили поред неке куће, нису могли остати на миру. Нарочито је чобанчпће по души терала! Како спази да која иде са стоком, опа се још од прага развиче: — Еј, ви нечастивници! Ако да Бог, те пустите овце у моју ливаду, тешко ће вама бити! Ви ћете ме запамтити која сам ја! Чобанчићи беже од њеног имања, као од живе ватре. А како и не би, зар је она једно истукла на мртво име, у пољу. Ако деца прођу поред њене куће, па их залаје њено псето, она истрчи, па које прво стигне, ухвати га за гушу, дави и треска о земљу, да је оно јадниче добро запамти, и сећа се ње док је год живо! Више пут дотрчи и Нетрија, те јој помогне да савладају некота појачега дечка, с ким се је Тоурђа ухватила у коштац! V. Ето, тако су живеле удовица Ђурђија и њева кћи Петрија. Са целим светом свађа и омраза, са целим светом дрвље и ка-