Дело

300 Д Е Л 0 — Шта радите ту? — пита их он. — Ето, седимо и бринемо — одговара Ђука. — Не вреди седети и бринути, но треба радити. — Ми радимо попе, као и други људи, али немамо cpehe да будемо богати. А за кућу ваља много, а све не може постићи са десет ноката. Поп се „убеди“, прочита молнтву, па оде. А они остану н даље да брину. Али бива да и раде по некад. Ђука иде по селу и баје болеснима и доноси отуда брашна, иасуља и ракије, што заслужиг; или обрће прасе на ражњу, на слави или на свадби нечијој. Кажу да је особити мајстор за печење праснћа. А Јека зими добро ложи ватру, а лети чува бостан. Посаде неколико оџака бостана уз кућу, па га цело лето чува да га вране не ирелете!... Осим тога имају једну њиву, која им рађа сваке године по двоја кола кукуруза. И то им траје, докле год траје! Управо траје им до Божића, па после Рајко кунује надничењем. Трајало би им више, да Ђука често пута не заметне торбу, па у дућан, за гас п дуван. А оно не извире из коша. Али колико да нестане кукуруза, опет Ђука неће да се остави бар без једне торбе у кући. Јер му то треба за врачање. Он зна да гледа у зрна и да погађа... Ако се коме загуби које бравче, ето га код њега. А он растури кукурузна зрна, прошапће нешто, гледа, гледа, мрдне главом, па тек тапне онога по рамену: Не бој се! није тн бравче далеко. Ту је близу, за њега зна човек црномањаст и женска с.међа. Онај се мисли сад, којн ће да су то... Па кад се сети, он чисто поскочи од радости и одмах развезује нз крпчета оно неколико грошића, што их је спремио за Ђуку. А Ђука кад прнми паре, одмах помисли: „Ето шта вреди занат, луд ли сам ја да се знојим у њиви, кад зпам златан занат. Зар ту треба неки капитал, једна шака кукуруза, гледај у зрна, погађај и ето ти пара!“ Гледао је он у зрна свакоме, који му је год тога ради дошао, па је гледао и своме сину Рајку, кад ће се оженити. II једва од неколико година почела су му се зрна лепо „намештати“ за ту ствар... — Дете, рећи ће Ђука једнога дана Рајку — нешто ми се