Дело

Ђ Е Р А М 301 у зрнима иоказује да ћеш скоро довестп девојку. Чак сам пре неки дан то снио. Само ће она бити из далека. Одавде знам да нам неда нико девојке. — Не знам — рече Рајко, слежући раменима — мањ’ нека с нека с неба да ми падне, а овако немам одкуда да јој се надам. И отиде у њиву, где се беше заузео да похвата псе, што му једу кукуруз. Његова једна њивица у селу, па навалили сви сеоски пси да и њу једну поједу. Тога ради је наместио ђерам за хватање паса. Пас поњуши око замке, клопне хлеб, или месо намештено, обарача се омакне, те му намакне замку око гуше, ђерам затегне на другом крају и пас се већ копрца у висини... Овога пута кад је отишао Рајко да обнђе замку, затекао је обешеног пса Ђурђиног! Чисто му би крпво, кад виде њенога пса, јер зна шта га чека, ако она сазна за то. Али, кад је већ замка извршила своје, он скиде пса с вешала, одвуче га иза куће, закопа га, па отиде одмах у село на посао. Није трајало ни пола сата, а Ђурђа опазила да јој нема пса, и већ поче да праска у дворишту. За пакост једно дете из комшилука дошану јој, где је њен пас, јер је оно кроз плот гледало све оно што се догодило. II она, као зоља дотрча одмах Ђукиној кући. Па кад осу грдње као град... Цело село прашти од њене вике. Дотрча и Петрија да јој помогне грдити. Ђука и Јека затворише врата на кући, а оне каменицама, па у врата! Бацаше, бацаше, за пола кола су набацале шљунка пред врата. Таман им насуле једну бару пред вратима, коју су ови прескакали улазећи у кућу. Кад видеше мајка и кћи да им ништа не помаже бацање камена у затворена врата, вратише се, грдећи Ђуку, Јеку и Рајка, чим се год сете. Али се Ђурђа није само на томе зауставила. Потражила је она по свом обичају још задовољења за изгубљеног пса. Стога изјутра рано пође она да растури Рајкову замку. Још се не беше добро развиделило, а она изашла и штура поред плота Рајковог, разгледајући где би прескочила. То јој беше први пут да изађе из куће ћутећи... Прескочи и пође кроз кукуруз лагано. Кад дође до ђерма где се пси хватају, стаде да га пре-