Дело

302 Д Б Л 0 гледа. Дао Бог не беше се ухватио ни један пас, што не би било право Рајку. — Ти ли си та мајсторија, што си ми пса уморила? рече она ђерму, — чекај да те ја измајсторишем ко што ја знам! да не упропашћаваш* више људима псе! — Па подиже ногу да раскрха замку. — Пусто му да Бог да остало!... — Удари погом измеђ оних кочића... Замка се испусти и намаче њој на ногу, баш више стопале, и Ђурђа се нађе у ваздуху обешена!.. Хаљине јој се смакоше на главу и она оста на конопцу као одрана овца!... II не виде кад се зби то чудо с њом ! Чисто не верује да је обешена, и да је својом непажњом заменила некога пса! Поче да дрма ногом, али конопац дебео, па ништа не осећа. Затим се сави изоздо и узе да чачка рукама конопац око ноге, не би ли могла одрешити, али све узалуд. Конопац је узамчен око ноге и ништа му се не може. Сву ногу раскрвави чачкајући око замке. Врати се у првашњи ноложај и остаде да висн два метра од земље. Крв јој поче да силази у главу... Нити је пристало да виче пи да подноси даље муке. Тврда душа реши се да ћути докле год може. Кад би неко имао двоглед, могао би чак с Јастрепца угледати ово плашило у Рајковој њиви. Сунце поче изгревати и попе се за цео метар над хоризонтом и опа још виси! За срећу њену псетоловац Рајко беше поранио да види има ли кога пса да скине. Кад се приближп ђерму опази нешто необично на конопцу! У први мах се уплаши, па се брзо сети да то нико други није, већ Ђурђа. Зато нададе вику што год може: — А!... а!... Ухватила се најбоља куја на ђерму!... До сад ми се хватали само пси, а сад почеше и кује!... — Не, да вичеш, ако Бога знаш! Ја сам! Ја сам Ђурђа! није кучка!... — чује се очајнички Ђурђин глас, из оног вешала. — Тебе ја и хоћу! Одавно си ти заслужпла, — рече одлучно Рајко, сав радостан, као да је девојку за себе нашао. — Оди ме скини тако ти жива мати! даћу тн најбољу кошуљу и чарапе — моли га Ђурђа стењући онако оклопљена и острмоглављена. Рајко се брзо доСети шта му ваља чпнити. Да би боље