Дело

Ђ Е Р А М 303 доскочио Ђурђи, наломи неколико клипа кукуруза и метну их поред ње, па продужи: — Нећу ја само кошуљу и чарапе. — Но шта ћеш? — Хоћу Перку да ми даш! — Шта, Перку! Зар си лежао у апсу због ње, па сад је опет тражиш! — Па баш за то! — Оди ме скидај, ако Бога знаш, мрче ми свест!... — Нећу, док ми не учпниш, што ти тражим. — Како да ти учиним оно што не може бити? — Да учиниш с места! Јер кад би знала каква изгледаш на том вешалу, не би толико тврдила пазар. — А где да ти нађем Перку овде? — Ја ћу је зачас набавити, само ти кажи. — Е, иди зовни је. Рајко отрча њеној кући и извика Петрију. Петрија чувши из уста Рајкових да јој се мати обесила, дотрча као опарена до ђерма и одмах јурну да спасава матер... — Стој!.. — задржа је Рајко — има погодба да се изврши. Ја и твоја мати погодили смо се да ти пођеш за мене, па онда да је скинем, инаће ја друкчије нећу! — Шта!.. писну Петрија, као гуја и погледа у матер. Ђурђа не види ништа, око себе од своје сукње и кошуље, али мумла отуда, као из неке јазбине: — Пођи ћерко није вајде, тако ти је Бог судио. — Нећу!.. опире се Петрија. — Пођи кад ти кажем! или ћу умрети овде обешена... Петрија се узнемири... — Пођи, пођи, немој се мислити више. Да видиш само колико си ми набацала камења пред кућу јуче — вели јој Рајко. — Па, чекај да скинем матер. — Не верујем ја ни теби ни матери, ни на огњу, камо ли на ђерму. Но ти ајде право у моју кућу, па онда да ти скинем матер. Иначе ћу довести овде кметове па да гледају њено чудо! Ево шта је сама кукуруза наломила... А за такву се крађу иде на робију. Доказа ми другога не треба, кад се сама ухватила усред њиве. — Иди ћерко ако Бога знаш, ако мислиш да ти мајка остане жива. — Једва изговара Ђурђа стењући...