Дело

324 Д Е Л 0 доше што више уграбити од овога изузетно лепог новембарског дана; затим наиђоше хучни и елегантни аутомобили, и једно парче блата, које се изви испод точкова, паде на дугачак нос Јонов. Он стиште неснице, шкргутну зубима и таман хтеде да опоује Швабе, кад наједанпут зачу иза леђа своје име. — Где си, човеч”е, тражим те мплион годнна! Вечерасје последња седница. па треба и ти да дођеш. Њега нешто текну код речи „последња“. али се у нсти мах опомену парчета блата, којим га је германски аутомобил малочас попрскао по лпцу, па иродужујући пут са земљаком, живо се распитиваше о раду балканскпх одбора... Увече је одржана последња, свечана седнпца. Не! то не беше седпнца — то је био прави правцати празнпк љубавн и слоге. дирљива манифестација братске узајамности. Дворана код „Цвета“ беше дупке пуна. Председник, један Бугарин-правник, отвори скуп дугачким говором, у којем је нагласно политички значај случаја Јона Панђиле и завршио ватреним узвиком: доле Немци! доле Drang nach Osten! Затпм је заједнички деловођа, један Грк-филозоф, прочптао извештај о одборском раду, изложившп опширно план за заједничку акцију на суду. План је усвојен у свима појединостима, н па иослетку буде решепо, да балканска конфедерација корноративно ирисуствује суђењу и да Јон Панђила држи пред судом нарочпто спремљену беседу. Бурним узвицпма одобравања не беше краја, а кад уста Јон Панђила, наста толико одушевљење, да је келнерка од страха нспустпла све крпгле на патос. За овим се прешло па весеље. Прво су отпеваие балканске хпмне: румунска, грчка, „Шуми Марпца“ н „Боже правде“ ; а иошто беху присутнн један Црногорац, који тада продаваше чибуке по минхенскпм каванама, и један хрватски инжпњер, Бауман, певало се и ,.Онам' онамо“ и „Лепа наша домовпно“! Здравицама и декламацнјама не беше броја. Нарочито је здравпца једнога Бугарина-техничара бнла дуга и дубокомпслена. Говорио је о развитку технике у нашем столећу, ц о демокрацнјп, која се јавља као прпродна иоследица тога развнтка, онако, као што услед с.унца расти трава. Да није сунца — технике, не би било ни траве — демокрацпје! Балкански су народи демократски, а Немачка је заражена милптаризмом, аристократска и надувена. Случај Јона Панђпле — то је судар између младе демокрације и преживеле арнстокрацпје, н само га тако треба схватити. „Нашега друга Пан-