Дело

326 Д Е Л 0 ским вратовима, пролазници жураху на своје редовне дужности, остављајући за собом праменове ледене паре. Све је било као обично, осим снега, којем се ми с Југа увек внше раду* јемо, можда зато што га мање од Немаца имамо; они га сматрају незваним гостом и гледају да га што пре отправе са својих улица и високих кровова. Једино га трпе на телеграфским жицама и споменицима; ту он преседи целу боговетну зиму, па кад прођете поред каквог споменика, учини вам се да се дотични војсковођа или песник заогрнуо белом бошчом и натукао шлофкапу на своју бронзану главу... Нред новом палатом Правде, на поширој чистини између зграде и укрштених улица беше сада живље но обично. Распоређени на гомилице и у међусобном разговору, ту су и чланови балканске конфедерације, с поднгнутом јаком на зимским капутима. Говоре гласније од осталих. застајкују и млатарају рукама. У том поче с оближњпх кула и торњева да избија девет часова. Као по договору, сви се обрнуше према уласку и журно се преко његових пространих мраморних степеница упутише унутра. На лицу се свакога огледа извесна нестрпљивост, неко нервозно очекивање. Дугачки ходници пуни сваковрснога свеТа. Пред свима вратима разних одељења чека повећа гомила да је пусте у дотичну дворану. .Ено и балканске конфедерације! Недалеко од ње још једна повећа група. То су они... средство у рукама грамзиве немачке политике... бедно оруђе силних и обесних противу малих и нејаких... то су — кредитори Јона Панђиле! Један омален, деи^мекаст кројач, водњикавих очију и меснатог носа; други један кројач, броћаст и висок као штангла; трећи кројач, четврти, пети; један обућар, трбушат и кратких ногу, са лицем пунога месеца и подваљком урањеног вола; други, трећи, четврти и пети обућар; три берберина, трп келнера и једна келнерка с дететом у наручју; прва, друга, трећа, четврта — око десет газдарпца; један носач, један фиакериста, један цвећар, један цукербекер, иет дуванџија, књижар, продавац боја, дрогериста, јувелир... Велика, двокрилна врата се наједанпут расклопише и они што дреждаху нагрнуше као талас у пространу дворану. Балканци заузеше десну страну, Швабе леву. иза средишне ограде где ће оптуженп стати. За дугачким и тешком . зеленом чојом застрвеним столом беху већ засели ннквизитори Јона Панђиле! У црној ризи, с белим пешкирићем испод врата