Дело

СЛУЧАЈ ЈОНА ПАНЂИЛЕ 327 и судијском капом на глави очекиваху њих тројица мирно своју жртву. Када се све умирило, онај из зачеља притисну звонце на столу и један одаџија стаде преда њ. — Пустите оптуженог! Побочна се врата отворише и пропустише — Јона Панђилу!... Боже Господе, творче свих светова видимих и невидимих! кад сам већ син малога народа, што ме не створи бар великим писцем; што ми не даде перо одабрано, да достојно опишем сву величанственост Јона Панђиле у том трагичном тренутку!... Ни висок ни снизак, таман толико колико један уметник треба да порасти; ни лепо ни рђаво одевен, таман онако како један сликар треба да се одева — он не би пао у очи, да није пмао три друге особине. То су његова коса, његова брада и његов оковратник, и то троје јесте управо оно, што га чињаше величанственим. Коса Јонина није била* као обичннх смртних — то беше једна огромна влашка шубара, која се једино чешагијом може очешљати. Бркови му беху у толико интересантни, што их честито није ни имао: Јон је био више-мање ћосав, са нешто поткресаних чекиња на угловима уста. Па тек оковратник! Изгледаше као да је скинуо са неке ожалошћене куће црн барјак и омотао га око врата. Једном речи — све је на њему било тако необично и некако достојанствено, да су немачке крвопије хтеле попуцати од злоће и не могадоше се при појави Јоновој уздржати а да не узвикну: — Infamer Kerl! — Hochstapler! — Schwindler! У овим узвицима достиже врхунац слепа мржња Немаца наспрам малих народа, тако да су се већ и саме судије застиделе, и опоменуле кредиторе Јона Панђиле на учтивост. Затим је заседавајући судија, пошто су испуњене претходне формалности, почео читати тужбу. На његовом гојазном и руменом лицу трепташе злуради осмејак, и просто му се у очима, које кроз плавичасти цвикер спушташе на оптуженог, огледало неко унутарње пакосно задовољство. Како је само јасно и разговетно изговарао име свакога повериоца, колико година чека п колико има да прими, рачунајући и интерес!.. Кројач Диперт, изулице Среће, тражи 200 М. за два пара одела; кројач Николаус, из Шелингове улице, 50 м. за један шлофрок, од пре осам година;