Дело

СЛУЧАЈ ЈОНА ПАНЂИЛЕ 329 лазе у Немачку на школовање! Суд му, ето, због којекаквпх шнајдера и шустера хоће живот да загорча... — То је увреда! дрскост! — повикаше неки из кредиторске гомиле. Ми протествујемо! — Опомињем присутне на ред! — рече председник. Наставите одбрану, само што краће! Кредитори гунђају, а Јон продужује о услугама, које Румунија чини Немачкој. Помиње баварско пиво, које се у Букурешту п осталим варошима румунским много троши. Спомиње приповетке Кармен Силве на немачком језику, и валцере Ивановићеве, који се и у Немачкој радо играју. Говори затим о многим инжињерима, индустриалцима и марвеним лекарима, Швабама по пореклу, па ппак им Румунија даје зараде. На послетку је и сам краљ румунски један Немац... — Живео! живео краљ Карол! — грмну балканска конфедерација, а иредседник ђипи и рече, да ће сместа испразнити судницу, ако не ћуте. Затим се обрати Јону: — То што говорите не тиче се суда. Шта хоћете управо тиме да кажете? — Хоћу да покажем, како је велика Немачка незахвална спрам балканских народа! Судије се насмејаше... — Оставите то на страну. Нас овде не занима политика, но дугови које починисте. Ви овим људима — председник показа главом на беднике лево — дугујете свега 5.675 марака и 42 пфеннга! Нризнајете ли? — Не признајем! — рече Панђила тако одсечно, да се на лево.ј страни око шесет згрчених песница одједном подигоше у вис. — Ти су дугови застарели и ја их не признајем... Судије се погледаше... У том закмеча дете у келнеричином наручју... — То је ваше дете — рече председник. Сигурно ни њега не признајете? Једна повисока, плава женска истрча из гомиле и донесе дете пред судијски сто. Судије утврдише сличност између Јона Панђиле и малога Фрпца Пец, па се удалише пз дворане да донесу пресуду... За то време Јон Панђила примаше честитања од Балка-