Дело

344 Д.Е Л 0 — А ко си ти и шта си? — Зовем се Пјур Тоск Кикос, а нисам ништа! Да је правде на свету, био би нешто, а тако, ето, прибио сам се к овим нашима, на жпвимо како можемо! Па, прекрстив руке на грудима и заковрнувшп очима, настави: — Како радим, онако нека ми буде! Света Богородиса, свети Јосиф, свети Иван и Кам, свети апостоли, мусениси, сви угодниси Исусови. свете девисе и удовисе, све виде и бележе и Богу приносе! Је лн тако. пане Вако? Ја не кажем „шишпане нн „ујпане“, него пане! Је ли тако? — 'Све је тако! потврдих, видећи да имам посла са великим биготом, какви нпсу ретки по Даламаријн, међу латијанима, а у псти мах са љубитељем ракнје, јер даваше из њега! Помислих: каква ли милета нема у тој малој Јамини и колико ли се језика чује у њој! Та за оно неколнко часова чух, осим левкадског, ранаулски, агарјонски. руски, француски, талпјански, дикефалски! Једно мп беше нејасно, — оно што рече: „па ето, прибио сам се к овима нашима“, те га заиитах: — Уз кога, рече, да сп се прибпо? — Па, за бога. уз паше Араба и Пуха! Ја им готовим, собе им распремам. а моја пх жена иере. С њима се храни дарсер Коштан Курјајић, добар Маврићаппн. Они мн рекоше, да ћеш од данас н тп! Жестоко куцање иетом о иатос поврх нас нрекиде разговор. Таваница не беше малтернсана, те облачак прашнне просу се на нас. Побожпи Кпкос пзврати главу, као да с ужпвањем прима прашину на лнце и рече, смејући се: — Ено се наш Стари љутн! ха-ха-ха! Пди, дусисе, јер те обојица чекају! Пди, а ја ћу ти одмах донети кафу! Попех се уз трошне стубе, на врху којих беху двоја врата, једна отворена. Чича је седео на кревету, у облаку дима, који се нзвијао из чибука. Пред њим беше сто за писање, претрпан свачим. Он је био у црним хаљинама, тако пуним пега, да изгледаху шарене. До прозора стојаше Пух, истом обријан, налицкан, у живописном мавритском оделу, као какав ојвој! Покућанство беше ветхо и ломно, књиге. хаљине и остале ствари, све разбацано и прашњаво.