Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ .345 — Ма јеси ли ти доле разговарао са оном бештијом, са Кикосом? дочека ме Стари. — Јесам! — Па какве разговоре можеш ти имати с њим? — Па дусисе моја, најире ме уверпо, да много љуби Даламарце, па ми је казао да сам од данас и ја његов гост, или, управо, четврти госа... А чпни ми се, да љуби и ракију колико год и Даламарију! — Та никада није трезан! нрихвати Пух... А истина је да смо му рекли, да ћеш бити наш гост од данас. Ако пристајеш. хранићеш се с нама, а спаваћеш на дивану код мене. Још како рндо пристајем, али под погодбом да плаћам свој део! — 0 томе ћемо лако! одмахну Пух руком... Најпре продај кобилу! Ево је већ у шпагу! Претворена је у златпике! И испричах пм своје јутрење дожпвљаје. Старн је слушао упредајући бркове па ме прекиде: — Дед, крашени мој, сад ти нама кажи кратко, јасно и искрено: шта си наумио? — Ја сам вам већ казао, а могу поновпти: остаћу овде неколико дана, па ћу у Белстан. Ма колико да љубим Мавританију и Маврићане, ипак бих се тешко овде прпвикао, јер... — Лакше! шапну Стари и диже руке... Полако! — Ето, видпш, то је!! рекох... Доста сам о томе слушао. али судећи по теби, изгледа, да се овде живи као у стара времена у Млецима. Још ме од синоћ боле цеванице од твога телеграфисања. Тако ти Бога, вреди ли такав живот? Што сте се вас двојица овде закопала, ја вас не осуђујем, али вас жалим! А ја сам млад, жељан живода и слободе! Поврх тога, као што знате, почео сам пискарати, те сам рад у тој вештини напредовати, а колико су овде за то незгодне прилике, толико су Белстану згодне. А поврх свега, заљубљен сам, хоћу да се женим, а прву годину брачнога живота не желим овде провести. Стари узе ходати по соби, отпмљући се трзавици, а Жожо ме сетно гледаше, — очи му заводнеше. Он се школовао у Белстану, а кајао се што је дошао у Мавританију. Рече: — Потпуно право имаш и лудо би било да те одвраћамо од твоје намере. Само знај да стари претерује. Није овде лако,