Дело

346 Д Е Л 0 али опет није као што је бивало у Млепима, као што се збиља њему од неког времена чини!.. Шкрипање дрвених стуба опомену нас да неко долази. Уђе Пјур носећи велику зделу кафе с млеком, пржена хлеба, јаја и чокањ ракије. Смејући се запнтах: — Коме то, дусисе? — Теби! рекоше у глас он и Жожо. — Хвала, али не пијем ни ракију нп млеко! Вина, воде и кафе, колико хоћеш! Пјур седе и пљеснув се по колену узвпкну: — Псто као покојни бискуп, на моју дусису! Араб се издера на њ: — Носи те враг и са твојим бискупом, бештијо ранаулска! Одлази! — Хоћу, одмах! рече понизно Кикош, па измакнув се одврати: — Ја сам бештија, а ти сп јање, јање Исусово!.. Докле Стари тражаше чим ће га ударити, Пјур умаче у другу собу. Превих се од смеха, па запитах Пуха: — Какво је ово чудо? — Ваиста чудо над чудима! Кикош је не само најјачи човек у Јамини, него је и права звер кад се наљути, а наљути се врло лако, те би било покора, да му ко други што тако рекне! А Стари може му рећи најпогрдније речи, не само, него ја мислим да би се он пустио и шамарати! II то, ето, траје годинама. — Па од када сте заједно? — Од рата, дакле ово су четири године! За време рата, паде Пјур као с неба у сред наше јужне војске и јави се главном ојвоју Вишном Камику као добровољац ухода, пошто, вели, добро зна агарјански и ранаулски. Ја сам био ојвојев иисар. Ојвој га прими и Пјур је чинио небројене услуге као ухода и свој живот излагао сваког дана, докле год је рат трајао! Па, • ето, сва- му је паграда што је постао мој слуга! — Доста, викну чича, ставши преда ме... Какав ти је програм до подне? Камо ћеш одавде? — Најпре ћу ка кептон Ђаз-Ђузу, који ме је позвао на кафу, као што си чуо. Од њега ћу ка Плосилу. Од Плосила ка господину Јозоју. Од Јбзоја ћу ка нашему доктору Дигу, који