Дело

348 Д Е Л 0 прислушкује. Понекад види око себе све саме шпијуне и атентаторе! Понекад иостане тако жучан н заједљив, да говори отворено ствари, које и најслободнији Маврпћанин дубоко у себи крије! Да ти знаш, шта је он кадар рећи мог’лу у очи! Па онда се смпри, за неко време постане мањи од макова зрна! II све тако! — А шта каже о томе Др. Днго? — Каже, да би најбоље бпло, да иде из Мавритапије! — Па што пе иде? Он би се могао запопити у Даламаријн или добнтп професорско место... Је ли? Како би било да ја распитам у Левкадији... — Не^, за бога! рече у страху Жожо... 0 томе му не помињп, јер би побеснпо! Он хоће да умре овде, — јер, поред свега, он неизмерно љуби ову земљу и народ! Да пам га је како ослободпти школе, па да му се да какав други посао, јер га деца страшно љуте! Свакога дана враћа се пз школе готово болестан. — Могу замислити! Мали МавриКани и лагински језнк! Најпосле, кога ће им врага то?... Кажп мп молим те, каква је управо то школа? — Сад, од лани, је нешто налик на дикефалске ниже гимназије. Пре је била богословпја и учитељска школа заједно. Стари, оснм латпнскога предаје левкадски и нрпвреду. Ја предајем Закон Божји, математпку и певање. Пмају још два Маврићанпна за остале предмете. Можеш свратптп, ако хоћеш, још данас. Лнцеум је у Доминци, ири земљи. Кад уђеш, најпре је крилајска касарпа, иа школа. Горе су миипстарства, велико веће и велики суд. — Све то у једној згради! Доминка је доста велика, али како могу у њу стати толика надлештва? — Лако, брате. рече Жожо смејућп се... У свакој собп по једно! Горе је и војни музеј, — то сам заборавпо! — А. колико има министарства? — ...Ево да их бројнм! Ојвој Косан Њадора, иностранп; Ојвој Мијауш Ракпта, унутрашњи: Ојвој Пај Лија, војни; Ојвој Зује Дернис, фннансија; Ојвој Впшни Камик, председннк мннистарства, министар грађевнна п председник великога већа. Он је и по роду и по чину највећи после моГла. Дакле то их је пет. За просвету као броји се ојпој Фираон, али онјетешко болестан, а друго, готово је неипсмен. Говори се да би то могао