Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 349 постати Јозој Сион, који је већ сит уређнвања Поклича... Њадора је учио војну школу у Француској. Мијауш је био неко време у руској војсци. Пај-Лија, илн Плија, или Али.ја, био је обичан мавритски пај, алп је од велике фамилије Огнплиса и добар прит’з. Зујо Цернис учио је негде у Белотамији, трговинску школу. Вишни Камик свршио је у Парпзу лицеј. — А, има ли збиља изгледа г. Јозрј да ностане миннстар просвете? — А ко ти га зна! Чека се да умре ојпој Фираон, па he неко бнти, јер наш мог’л хоће сад да све буде у Маврнтанији, као што је по државама у Белмиру! Јозој је иогодан али му треба на.јпре наћи заменика у уређпвању листа. Веле да му је то рекао могл и да му је наредио, да нађе човека вешта томе послу. Али, осим њега, помпњу се и другп кандидатп за то место, на пр. ојвој Пајпнс, којп не жнвн озде, него у мавритском приморју. па онда Плосило, па.... (додаде шапатом) наш Старп!... Тако мп Бога, зна се да пх пма у великом већу који су за њега! Али ја знам да се он не бп примио пипошто! Је ли ти сад све .јасно? * — Јест, брате, као усред — помрчине! Па додадох, више за себе: — Плосило, министар! — Да, да, вели Пух.... Он све већма напредује у милости! Знаш ли да је он моглићев укбук и управник свнх школа, оспм двају лицеја. У тај мах Стари отвори врата и рече: — Ја одох. А ти, бештполино, ради како знаш! До виђења — До виђења! рекох, па се примакох прозору, одакле је поглед ишао косо на дворски трг. Пред другом кућом од рогља, гомила гологлавих људи стајагпе око једног Маврићанина, коме блисташе на капи ојвојски знак. Беше крупан човек, црних бркова. — Шта је онај скуп? запптах, мрднувши главом. Он ми се нримаче и објасни: — Оно је министар иностраних, ојвој Косан Њадора. ЈБуди су дошли на давију, а она спада у круг његова пословања, па се с њнм саветују, пре него што ће изићп пред могла! Тако ти је свакога јутра!... А погледај овамо, — пронни се на прсте! Под прозором, пред кућом која се сучељаваше са Пухо-