Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 355 А ти, како си спавао, јеси ли се одморио, јеси ли обишао Јамину? Испричах му готово све, а разговор у дикефалској кући тачно и потанко. Ђаз-Ђуз на то не рече речп, него ме љубазно прекори: — Не ваља ти што ниси приступио мог’ловој руци! Други пут не снебивај се, него приђи и пољуби, па ако те што заппта, одговори, ако не, толико и чини... Ја сам му већ причао, како си нас синоћ развеселио, те се и он насмејао! Је ли могуће, рекох у себи, да се такве ситнице казују моглу! ? Ћаскасмо још уз кафу, иа ја начиних места Мјугулу и новом парбенику. Беше настала нагла и силна запара, те одсев од иржинасте улпце бођаше у очи. Бех се упутио да потражим Јозија и Плосила, али се еретнем са једним младим зидарем из Ивоније, који ми се јави. На моје питање, шта ради у Јамини, рече ми да је са дружином, која је предузела неку грађевину. Он ме стаде нитатп за догађаје у завичају, јер, вели, није био дома три месеца, али се спрема да отиде на два три дана, па да се врати. Тада ми наиђе нова мисао, Испричах му понешто уопће. а о себи рекох, да сам се склонио за неко време и казах му шта сам чуо од конзулова писара, па му предложих да ми учини једну услугу, за добру накнаду, да ми однесе два писма у Пвонију, а одонуд да пренесе водом моје ствари до Ротока. па да најми мазгу и донесе нх у Јамину. Младић пристаде. Погодисмо се. Одмах отидосмо ка Пјуру Кикошу, у Пухову собу, где написах дугачко писмо Атаки, у коме је главна ствар била моја нада да ћемо се, по свој прилици, наскоро видети. Друго писмо упутих једноме доброме пријатељу, да моје ствари среди и преда зидару. И њему казах чему се надам, али за сваки случај, боље ће бити даје оно моје сиромаштине уз мене. Беше већ подне. Једва сам имао времена, да се не закасним код Дра Дига, код кога затекох Араба и Пуха. Диго ме приказа својој жени, младој госпођи, родом из Луговника, која беше удата истом од неколико месеца. Већ на први поглед чинило ми се, да ми је г-ђа Тихи, (тако јој беше *име) одавно позната, толико је њен питоми и љубазни начин отклањао снебивање. Беше кротка душа и весело срце. 23"