Дело

МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ ПРЕМА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ Кад се морално васпитање пореди с интелектуалним васпитањем по њиховој важности, тешко је оденити, које је од њих важније и претежније. Циљ је моралном васпигању јак моралан характер; а задатак је пнтелектуалном васпитању развијеност и савршенство ума човекова. Важно је и једно и друго. Сваки човек треба да буде и моралан и разуман. V солидном друштву не трпи се човек саможив и пепоштен, па макар то бпо учен човек или признат уметник. Тако н. ир. кад се сазнало, да је вођа једне странке у Енглеској учинио неко неморално дело, он је изгубио поверење у народу н морао се уклонити с политичког поља рада. Слично је било с једним народним послаником у Аустрији. Кад је један чешки песник једном приликом пзневерио своје политичке пријатеље, морао је отићи далеко из своје отаџбине. Кад је један немачки научник присвојио себи неке књпге из једне руске књнжнице, морао је иобећи нз Русије и после је осућен. Тако, дакле, казни друштво и учене људе и уметнике за неморалне поетупке. Из тога пзлазн, да се у нросвећеном друштву моралност цени впше од интелигентности, и према томе,. морално васпитање имало би првенс-тво пред интелектуалним васпитањем. II нешколовани људи цене поштење више него знање. Морални се рад тражи безусловно од сваког човека; а за умни рад нема такве обавезе. У опште се мисли, да није тешко живети иоштено, само ако се хоће; па ако неко не ради добро, сматра се, да је томе узрок нехат пли зла намера. Друштво очекује од свакога свога члана, да не буде сувише себичан, него да