Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 365 Најпре, сутрадан пошто се предала, осећала је велику одвратност према себи, и мимо нонос што је учинила срећним човека кога воли, била је свесна да је неповратно пала, осећала грижу савести војника којп се иредао непријатељу. И то бн, свршено је... Никада више не могу бити часпа жена. „И она се, коју је корак, глас Морисов који бп издалека чула, и само изговорено његово име доводило у забуну, плашила другога кушања, несвесним страхом пути п духа... Мало људи знају како је тешко жени која је дуго била верна у браку, када се степен по степен, пење на голготу прељубе. Други нут је бпла његова, више од две недеље носле забаве, у улици Шамбнзи, у истом памештеноме стану Морисову. Никада Морис неће знати колике је муке поднела силазећи с фијакера, на углу улице, под подсмешљивим погледом кочијашевпм, идући поред зидова до кућних врата. па опда до прага предсобља, у коме је љубавник дочекао у наручја, полумртву од страха п стида... Да ли је, бар, слутио да јој је прво свлачење, и мнмо нољупце и грљење којим је обасуо. причињавало болове као да су с ње скндалн кајиш по ка.јпш коже? Да ли се досећао да је њој било хнљаду пута теже но каквој млади, — јер се млада заклања својим незнањем, — да је све за њу било мучење у овој љубави, до оног једпног тренутка када као да се њен живот нејасно сли с животом љубљенога? Доцнпје је морала себи да пребацује што не осећа више оног страшног страха као раније... С непобедним временом ишчиле њен стпд, као тто ишчпле сва наша осећања, као што п самп пшчилимо. Али Јулпја иије била од оних нрељубница које се смеју својој срушеној невиности. Колико је пута, после мпловања, посматрала с чуђењем себе, готово са сажаљењем, збуњена што је оно толико узбудило, збуњена што је у себи открила толпку моћ осећања колпку није познавала код себе! Шта, то ie она; та страсна, послушна жена, која и не мисли да да отпора, као каква ствар, жељама једнога човека, човека још врло млада? Њу не бп внше зачудило када би јој, огледајућн се у огледалу, стакло поврнуло другу слику, а не њену. Да иемирна времена, непоуздана, бурна и сетна, оно прво доба љубавп када су се они, тако рећи, истом упознавали. Када се само тога сети, задршће и на само сећање на то; али, не би желела да се то вратп. Чиннло јој се, је лп то ч.удно! да је у то доба Морис мање волео; мање но и раније, мање но у време