Дело

372 Д Е Л 0 Просто и поштено срце Госпође Сиржер није приметило две истовремене љубави у срцу свога пријатеља. Да ли се варала? Уосталом, не потпуно. Она је доста овладала Морисом, а он се у часовима предавања доста довољно изјашњавао, да је она могла да сазна бол од кога болује. „Клара за њега значи забрањену будућност, и отуда га Клара узбуњује... Кад Кларе нестане, он ће је заборавити и, ето њој, ионова, за много година можда, мира и спокојства... Клару треба удати. Треба је удати што је могуће пре.“ Мислила је на барона Рије. Рнје је био брижљиви посетилац кућњи. Сваке је вечери долазио. Радо је ћаскао с девојком, и изгледало је да она хоће да му се допадне. „Ах, кад би се тај брак могао брзо да сврши, за годину, за месец дана!...“ Реши се да се за то иотруди; план је био остварљив нада да га срећно приведе крају. смири је мало. У тој нади, доста касно у ноћ, заспа. У обичајени час, пробуди се. Чим је устала, пошље Морису једно плаво писамце. „Драги мој, од јутрос сам нешто сетна. Потребно ми је да вас видим. Домје ће доћи на доручак; дођите и ви, ажо волете Вашу Ју.“ У исто време по собару пошаље и барону: „Д раги. при ј атељу, Пз Берија сам примила кош младих јаребица... Дођите ua доручак; биће доктор, Морис, и м н. Пријатељски поздрави Јулија Сиржер/ Барон одговорп да је за време доручка заузет, алн да ће доћи, колико да стегне руку својим пријатељнма. II тако ће се Морис и он иред њеним очима наћи с девојком. „Посматраћу их све троје... Боже мој, ако ми план испадне за руком! Јадна жена је пгнорисала вештину дугог нринрављања нланова. Она је сама себи пљескала због ове наивне хнтрнне њеног плана, и готово веровала у успех. Али она је рачунала не водећи рачуна о слабости својнх: