Дело

374 Д Е Л 0 рави интересима феле. Ево, због чега сам ја за редовни брак против слободног, за плодну љубав против бесплодне. Али, ја вам досађујем... Ућута се и зачуди кад виде како су око њега сва лица постала озбиљна. На Клари се опажао стид који добијају девојке кад се у разговору додирују предмети које оне не треба да разуму. И Мориса и Јулију су те лекареве речи жигале, али свакога на другом крају срца. Под изгледом научног закона, Морис је изразио мисао која их је сваки час посећивала: будућност забрањена љубазницом, забрањује брак и породицу. И ма да нису хтели, ипак су укрстили погледе: у -Јулијином се погледу видело толико туге да је Морис, дирнут тиме, морао да је разувери једним осмејком. У оваквим разговорима дуго су остали. Још су били при столу кад је барон Рије био пријављен. Пожурише да сврше с јелом; пређоше у салон где су на столу већ били приправљени кафа и разни ликери. На један тренутак се Морис н Јулија нађоше на само. — Па лепо, упита љубазно младић, да ли је већ нестала те сурове сете? Изгледало му је да би била сетна, сетна до суза, кад би остала сама, и та му је сета нородила жељу да је нежношћу утиша. — Нема је... добро ми је сад, драгане, уверавам вас. Добро ми је, пошто сте крај мене. — Драга моја Ју, одговори Морис гледајући је нраво у лице, има туге у овим вашим лепим очима... Зашто? Кажите ^ ми бар ? Узео је њену руку и стезао, не бринући се да га ко може видети. — Ако ме волите, промрмља Јулија, онда ја нећу више бити брижна. Он одговори: — Бескрајно вас волим. Њене очи изнова добише сјаја. Сада су први пут нриметили једно на другоме немир. Морис је био тако узбуђен да је се, да би сакрио своје узбуђење, удаљио, заналио цигару, и отишао да лута под баштенским акацијама. Јулија је, упола разуверена оном искреном речи: „Волим вас безгранично“, посматрала у једном углу салона групу коју су састављали Клара